Имена су разна, дугачака или кратка, традиционлана или модерна, а свако има своје значење. Ипак једно име које носи певач из златиборског села Шљивовица поприлично је јединствено, јер он се зове - Омиљен.
- Никада ово име не бих дао ни за шта на свету. Па, ви немате појма каква је то привилегија кад се зовите Омиљен. Добио сам име по стрицу, а веома сам захвалан родитељима што су ме баш овако назвали. Било је доста ситуација кад се предстваљам људима да они заправо не верују да се тако заиста зовем, али успем да их убедим на крају, каже кроз осмех Омиљен Војиновић.
За првих педесет година живота, колико има наш саговорник, доживео је велики број анегдота везаних управо за његово име, али једну никад неће заборавити. Она се још увек препричава иако су од тада прошле године.
- Кад сам био млађи, пришао сам једној девојци која ми се свидела. Ми смо ту свирали, била је бука и гужва, и као и сада слабо чујете саговрника. Ја сам њој пришао, пружио руку и представио се - Омиљен, а само сам чуо њу како одговара - мени ниси, присећа се уз осмех Омиљен.
Музиком је почео да се бави пре тридесет година, а када је започињао каријеру у једном кафићу у златиборском крају, власница клуба у ком су свирали чувши како се певач зове, одмах је крстила и оркестар назвавши га - Омиљени бенд.
- Људи који су ме после тог упознали, мислили су да ме због бенда зову тако Омиљени, а да ми то није име. Иначе, једини надимак којим имам ми је управо тај, с тим што док ме сви зову Омиљени супруга ме зове Љубо. Морам да кажем да су она и моји синови мој највећи животни успех и срећа, додаје овај певач.
Својим гласовним способностима одушевио је на једном музичком такмичењу, које даје шансу мало старијима и управо и тамо је његово име привикло велику пажњу.
Омиљени за крај додаје да га читав живот баш због тог имена прати и нека лепа, позитивна енергија, јер кад је неко Омиљени просто не може бити мргуд.
Текст и фото: РИНА
