Током хладних месеци се углавном налазе у својим брлозима, мада неки могу бити активни и током целе зиме и на сваких десет дана устају како би уринирали или пили воду.
Температура тела им се спушта на око 2 степена, дисање, пулс и метаболизам се успоравају, али ипак се лако могу пробудити и изаћи из брлога, посебно након периода отопљавања. Током благих зима понеки медведи све време остану на ногама, истиче за РИНУ Ранко Милановић из НП Тара.
Скровита станиште Таре омогућила су опстанак најбројнијој и најзначајнијој популацији медведа у Србији. У Националном парку Тара живи више 60 одраслих јединки, а њих 18 је маркирано и прате се преко ГПС огрлице и фото замки.
Годинама уназад ради се моноторинг мрког медведа. На тај начин установили смо да се итекако пуно крећу. Дешавало се да млађи медведи који траже свој животни простор пређу дневно до 60 километара, а неки су за девет месеци прешли чак око 1.800 километара, рекао Милановић.
У својим путешествијама медведи неретко прелазе границу, али се врло често и враћају да зиму преспавају на свом природном станишту.
Док је лепо време они знају да препливају Дрину, прошетају до Зенице око 270 километара и врате се у своје природно станиште , наводи Ранко.
Тара као природно станиште мрких медведа врло често је на туристичкој мапи љубитеља животиња. Да би се потпуно спојили са природом посетиоци су у могућности да обиђу и аутентичне чеке на које медведи долазе по храну.
РИНА
