Ипак, ту су и лекови из природе, који су најјача превентива, а овога пута реч је о тимијану и његовим позитивним дејствима на организам.
Како наводи Европска Агенција за лекове, тимијан је цењени народни лек широм Европе, где се вековима користи код упале дисајних путева, прехлада, кашља и бронхитиса, а модерна истраживања су оправдала не само ову, већ и много ширу употребу ове сјајне биљке.
Уље тимијана садржи до 47 одсто тимола, око 5 одсто карвакрола, цимен, линалоол, алфа пинен – феноле са изузетним антисептичким својствима. Оно обилује и снажним антиоксидантима, зеаксантином, апигенином, лутеином, лутеолином и тимином, као и терпенима – монотерпенима и сесквитерпенима који му дају карактеристичан мирис. Обилује и витаминима: А, Ц, Б6, К, Е и фолном киселином, као и минералима – пре свега калијумом и манганом. Можда су управо сви ови састојци заслужни за виталност и дуговечност људи из медитеранског појаса.
Шта су модерна истраживања до сада закључила?
Осим што делује на тело, тимијан је одличан и за психу. Једна студија дошла је до закључка да ова биљка делује као јак анксиолитик. Анксиозност је данас најраспртострањенији психички поремећај ког прате не само стални осећај зебње, већ и физички симптоми: лупање срца, главобоља, презнојавање, осећај притиска у грудима, па и поремећај варења. Сматра се да су феноли ти који успешно отклањају зебњу, мада наука још увек није успела да проникне у тачан механизам деловања ове биљке на психу.
Бројне студије су доказале снажно антимикробно – антибактеријско, антифунгално и антипаразитско дејство тимијана. Данас знамо да ова биљка успешно сузбија низ штетних бактерија, продирући директно у њихову ћелијску мембрану.
Антифунгално дејство тимијана испољава се и споља, на кожи, код дерматомикоза, „гљивица на кожи“ које најчешће захватају нокте и власиште. Али то није све, тимијан је такође доказано ефикасан чак и код вируса Herpes simplex.
Б92
