Баш као у било ком другом случају, дете ће опонашати родитеља – када родитељи усвоји здраве и добре навике у исхрани и денталној хигијени, оне ће дугорочно чувати и њихово здравље, али и здравље целе породице.
Колико год то звучало необично, одлазак код стоматолога не мора сваки пут да изазове праву породичну драму. Сасвим супротно, то може бити и пријатно искуство, уколико са својим дететом успоставите здраве денталне навике у најважнијем периоду за здравље млечних зуба - трудноћи и до треће године живота, јер животне навике усвојене до треће године живота се задржавају за цео живот.
Усвојене правилне навике постављају одличну основу за њихово дентално здравље у будућности, а сачувати здрав осмех значи сачувати целокупно добро здравље организма!
Према резултатима истраживања које је спроведено на национално репрезентативном узорку 2013. године, само 8,3% становника Србије старијег од 25 година има све своје зубе, а чак 91 одсто 12. годишњака у Србији има један или више зуба с каријесом.
Ево неколико кључних савета за правилну негу дечијих зубића оралне хигијеничарке и добитнице награде Српског лекарског друштва, Лидије Крушкоње, уз које ће њихов осмех засијати и побећи од лоше статистике.
Код зубара и пре навршене године: Стручњаци препоручују да дете у прву посету дечјем стоматологу треба одвести одмах по ницању првих зубића, што значи већ са навршених шест месеци. У току живота, општа препорука је да се на редовне прегледе одлази бар два пута годишње. Чак и уз густе распореде – признаћете да је ово мала цена за превенцију великих кварова.
Четкица је најбољи пријатељ: Правилно и редовно прање зуба кључна је навика, коју код деце треба развијати од малих ногу. Зубе треба прати после сваког оброка, а најмање два пута дневно, после доручка и пре одласка на спавање. Наравно, важна је и добра четкица, правилна техника прања зуба, али и довољно дуго прање – барем два до три минута!
Важно је шта једемо: Правилна исхрана још један је стуб носилац у превенцији каријеса и других болести зуба. Деца треба да једу храну која се не лепи за зубе, и коју је потребно дуже жвакати: воће и поврће, храну богату беланчевинама, витаминима и минералима, производе од житарица... Савет стручњака је, такође, да када је то могуће треба јести чврсте намирнице - наиме, оне разрађују мишиће вилице и повећавају њихову покретљивост, као и поспешују жвакање и лучење пљувачке, која је заштитни чинилац: чисти зубе испирањем и смањује киселост у устима.
Слаткиши, слаткиши: Савет стручњака је да слаткиши могу да се једу, али уз главни оброк. Исхрана треба да садржи пет оброка, јер чак и мајчино млеко или јабука, који су синоним за најздравију храну, уколико се конзумирају у кратким временским размацима довели би до каријеса тј. до ометања механизама за успостављање природне киселости у усној дупљи. Поред индустријских слаткиша треба обратити пажњу и на суво воће, смокве, кајсије, урме, суво грожђе и мед, који су такође потенцијална опасност. Ипак, истиче се да су газирана пића свакако једна од најштетнијих намирница - шећер и киселост чине веома лошу комбинацију по здравље дечијих зубића.
Без успутног грицкања: Стоматолози посебно подвлаче значај уоброчавања код правилне исхране – то значи да би деца требало да имају три главна оброка и две ужине у току дана. Додатно, истиче се да било каква ноћна исхрана када никну зуби, а нарочито заслађене течности које се уносе преко бочице, значајно повећава ризик за настанак каријеса.
