Пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести. Ипак, охрабрујуће је то да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола, који представља фактор ризика који најлакше може да се промени.
Пацијенти са повишеним ЛДЛ холестеролом најчешће ништа не осећају и немају никакве симптоме. Код многих пацијената се повишени холестерол открије тек када доживе инфаркт миокарда. То је разлог зашто би свако требало да посети свог лекара и провери вредности ЛДЛ холестерола. Први скрининг тест за ЛДЛ холестерол мушкарци би требало да ураде са 35, а жене са 45 година или и раније уколико постоје друге придружене болести, уколико у породици постоји историја особа које су рано доживеле срчани или мождани удар. Након скрининга, врло је важно консултовати се са лекаром који ће у односу на вредности ЛДЛ холестерола и друге параметре и факторе ризика, као што су претходни кардиоваскуларни догађаји у породици, одредити висину кардиоваскуларног ризика и упутити на даље лечење.
Ендокринолог из Универзитетског Клиничког центра Србије професорка др Катарина Лалић каже како се ми у принципу родимо са јако ниским вредностима ЛДЛ холестерола. Проблем настаје начином исхране, понашањем, физичком неактивношћу, гојазношћу. Међутим, одређени број пацијената, који није мали, може да има и одређену генетску грешку која доводи до повишеног холестерола.
- То обољење се зове фамилијарна или породична хиперхолестеролемија и уопште није ретка. То су особе које су изложене јако високим вредностима холетерола и ако то не контролишу често доживљавају инфаркт миокарда у ранијем животном добу. Уколико млађе особе добију инфаркт увек треба посумњати управо на породичну хиперхолестеролемију. Све студије које су до сада рађене јасно показују да што је изложеност већим концентрацијама холестерола дужа, ризик од атеросклерозе значајно расте – истиче др Лалић.
Како наводи, у лечењу повишеног нивоа холестерола користе се статини, јер они прекидају синтезу холестерола и на тај начин га смањују. Са друге стране се показало после толиких деценија примене статина, да и ако се нешто налепило на крвне судове, направило атеросклерозу, статини могу значајно да стабилизују те наслаге да не буду трошне. Ако се не постигну задовољавајући ефекти са статинима, постоје додатни лекови.
- Срећом последњих неколико година у липидологији је ситуација као да смо закорачили у будућност. Дошло је до развоја потпуно нових лекова који фасцинантно делују. Предност тих лекова је што се неки од њих дају једном или два пута месечно у виду ињекције, као инсулин. Осим што су ефикасни, са изузетно мало нежељених ефеката, најновија генерација медикамената се даје чак једном у шест месеци и одржава ниво лошег ЛДЛ холестерола у дозвољеним вредностима – објашњава професорка Лалић.
Клиничке манифестације атеросклеротског процеса су бројне и пре свега зависе од степена и брзине настанка сужења. Симптоми зависе од тога који крвни суд је зачепљен. Када се атеросклероза развије у артеријама које снабдевају мозак (каротидне артерије) може доћи до можданог удара, а уколико захвати артерије које снабдевају срце (коронарне артерије) може наступити срчани удар или инфаркт срца.
Управник Клинике за кардиологију у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње професор др Петар Оташевић наводи како холестерол из крви прелази у зид крвог суда и у њему се таложи. Тада долази до активације ћелијског одговора, наше ћелије бивају привучене тим кристалима холестерола, који представљају страна ткива у зиду крвних судова. На тај начин долази до развоја астеросклеротског плака. У основи је то накупљање масти уз реакцију нашег организма.
“Неће баш мене”
- Сви мислимо „неће баш мене“, али то је погрешно. Инфаркт долази изненада и не бира ни пол, ни узраст, ни особу, ни расу. Пацијенти, пре свега треба да слушају своје лекаре, кардиологе, воде уредан живот, редовно иду на контроле и пију прописане лекове. Када би свако за себе и своје ближње, учинио тај мали напор, верујем да бисмо могли спасити велики број људских живота, да можемо превенирати велики број инфаркта и спречити фаталне исходе – каже председник Удружења „Моја друга шанса“ Иван Тољагић.
- За некога ко је потпуно здрав и неко ко је имао инфаркт миокарда и уграђен му је стент или је оперисан и урађен му је бај-пас, не важе исте референтне вредности када је у питању ниво холестерола. Референтне вредности које стоје у лабораторијским анализама важе само за здраву популацију. За људе који су имали неки кардиолошки догађај, те вредности су много ниже. Уколико потпуно здрава особа има лош холестерол 2,5 ммола/л, то је у реду. Међутим, исте толике вредности лошег холестерола нису добре за особу која је већ имала инфаркт – објашњава др Оташевић.
Према европским препорукама, код таквих пацијената лош холестерол мора да буде испод 1,4 ммол/л.
- Ту међутим, настаје проблем када разговарамо са болесницима и када им кажемо да им није добар холестерол, а они по лабораторијским анализама виде да су им те вредности у границама нормале. Ми разговарамо са нашим колегама који се баве лабораторијском медицином, да се уврсти скала референтних вредности и за људе који су претходно имали неки кардиолошки догађај – казао је др Оташевић.
Да би се унапредило јавно здравље и то у сегменту кардиоваскуларних обољења, за које смо свесни да односе највише живота последњих деценија, да представљају значајно оптерећење како за појединца и његову породицу, тако и за здравствени и економски систем, неопходно је да удруженим напорима државе, здравствених радника и удружења пацијената омогући добру стратегије за контролу и превенцију хроничних незаразних болести, међу којима је КВБ водећи узрок смрти у популацији.
Текст и фото: Љ. Петровић
