Сива економија у Србији чини нешто мање од 30 одсто БДП-а државе, а дневно због "сиве зоне" наша земља губи осам милиона евра, каже министар за рад, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.
Он је рекао да је и због тога циљ кампање да се допринесе ономе што је, каже, започето још 2014. године, а то је како је рекао, стратешки циљ државе - борба државе против сиве економије.
Они послодавци који раде легално су свесни шта губе, али радници нису и зато треба да их едукујемо. Маса наших радника нема плаћено боловање, годишњи одмор, немају права на кредит.
Радиће се већи број ванредних инспекција, 365 дана 24 сата, јер досадашња пракса да се два дана унапред најави инспекција није логична, оцењено је на конференцији.
"Рад на црно је нешто сто је свакако присутно, то сви знамо, али смо вољни да сви заједничким снагама сузбијемо. У току кампање ћемо едуковати грађане, раднике, јер овде не губи само држава већ губе радници", рекао је Ђорђевић.
Рад "на црно", објашњава он, ствара нелојалну конкуренцију а како оцењује, сузбијањем рада на црно наса држава се ставила раме уз раме са развијеним европским земљама.
Ђорђевић каже да се у претходном периоду изменило низ закона и подзаконских аката и истиче да ће се ове године донети између осталих и закон о сезонским пословима.
Такође, министар је најавио да је спреман информатор за раднике који одлазе у иностранство а који садржи све информације о начину на који се може легално радити у иностранству.
В.д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић рекао је да очекује да се инспекција у наредном периоду боље технички опреми и навео да територију Србије покрива 260 инспектора рада.
"Овај пројекат треба да да бољу слику о томе шта ради инспекција, јер оно што ради инспекција је за општзе добро државе и радника", каже Ђуровић.
Како је навео у 2017. години инспекција је извршила 53.424 инспекцијских надзора, 22.411 лица је радило на црно, што је за 2.939 више негу у 2016. години.
"То је процентуално више 15 одсто у односу на 2016. годину а 37 одсто више него што је било у 2015. години", каже Ђуровић.
"Ако се упореде подаци код лица која раде на црно и касније законска обавеза да они заснују стални радни однос ту су подаци још евидентнији, тако да је у протеклој години од укупног броја затечених лица на црно њих 21.171 лице засновало стални радни однос", каже он.
У односу на претходну годину 2016. годину то је 20 одсто више, а у односу на 2015. годину 73 одсто више.
Инспектори рада су у претходној години открили 769 нерегистрованих субјеката и код њих затекли 1.183 радника на црно.
Црна статистика каже да је прошле године због повреда на раду 39 је било са смртним исходом а чак њих 30 одсто су били нелегално на пословима.
"Послодавцима су изречен казне у току 2017. години од 231.584.100 динара", напомиње Ђуровић.
