– Киша и хладно време током јуна знатно су утицали да приноси буду умањени премда су паприке дуге и меснате, одличне да се пеку за салату или да се од њих прави ајвар – каже председница Удружења произвођача паприка у Руском Крстуру Душица Орос. – Иако паприке воле да су им „ноге у води“ и годи им топлота, ове године је током јуна било кишовито и хладније време што је утицало да изостане бољи род.
Она каже да ће због знатно нижих приноса, чак за 40 одсто у односу на лане, власници хладњача вероватно остати без уговорених количина паприке.
– Приноси по хектару неће прећи 40 тона, док су се прошле године кретали од 55 до 60 тона по хектару. Због тога очекујемо да сезона брања буде кратка – наглашава Душица Орос.
У атару Руског Крстура паприка је заузела 350 хектара, осим „слоновог ува“, на мањим површинама има и парадајз паприке и бабуре, које су, кажу, такође слабије родиле.
– Све површине су под системима за наводњавање, а у протеклих неколико година на многим њивама су подигнуте мреже – истиче председница крстурског удружења. – Ова улагања су из кредита, па имамо велике трошкове, а зараде изгледа неће бити. Не само због мање рода, већ и што је цена мала, мада је паприке на тржишту мање, а све је траженија, јер се налазимо у сезони припреме зимнице. На више места у селу су отворена откупна места где трговци на велико купују паприку да би је извозили у Словачку, Чешку, Хрватску, Бугарску и Румунију, али упркос томе килограм на велико сада се продаје од 55 до 60 динара, док је прошле године када је било доста паприке килограм коштао од 65 до 70 динара. Друга класа паприке за прераду продаје се за 30 и 32 динара по килограму.
За неколико дана кренуће да се беру паприке и у Госпођинцима. За разлику од повртара у Руском Крстуру госпођиначки су задовољни родом. У том селу сва паприка иде у прераду посредством тамошњег откупљивача “Агропродукт“.
– Посејали смо паприку директном сетвом, а не из расада, па ће доспети тек за неколико дана – објашњава један од повртара у Госпођинцима, Дејан Рончевић. – Приноси ће, очекујемо, бити добри, али не као лане, када је година била родна за паприку да се неће поновити сигурно у наредних 20 година.
Овај повртар осим паприке „слоново уво“ има и чорбаyијску паприку, дугу жуту паприку која се кисели и ставља у тегле. О ценама у откупу каже да је задовољан, не само он, већ и други повртари, јер је очигледно да док је раде интереса има.
У Ковиљу су тек почели да беру паприку. У селу је више великих повртара и свако од њих има своје сорте и технологију. Један од поизвођача, Василије Дудашев каже да има сорту „моравска капија“ од које се прави ајвар, али да је још рано, напомиње, да каже какав ће род имати ове године.
– Тек сам пре неколико дана почео да је радим – каже Дудашев. – Има места где је баш добро родила и одлично изгледа, а има и где није тако. У сваком случају добро је што откупљивач из Смедеревске Паланке купује целокупан род, па не морам да је класирам, већ све што се набере оде у откуп.
Килограм „ајваруше“, како још зову сорту „моравска капија“, сада откупљивач плаћа на велико 30 динара. Дудашев напомиње да је по тој цени паприка вредела и пре пет година, али да је тада сат берача коштао 180 динара, а сада је сатница 250 динара.
– У сваком случају надам се заради, а када се берба заврши знаћу и колико ће ми остати „вишка“ новца, када одбијем трошкове производње и радне снаге – каже Дудашев.
Зорка Делић
