Отварајући састанак Комитета за једнакост и недискриминацију Парламентарне скупштине Савета Европе (ПС СЕ), који се одржава у Београду, Гојковић је указала да је Србија мултиетничко и мултиконфесионално друштво, са чак 28 регистрованих националних мањина које остварују индивидуална и колективна права у складу са највишим европским и светским стандардима.
Она је додала да се, у склопу очувања и унапређења равноправности, спроводи велики број активности и указала да је Србија изузетно посвећена стварању услова за вишејезично образовање.
Гојковић је подсетила на слоган којим се обележава 70 година Савета Европе - "Наша права, наше слободе, наша Европа" и рекла да то потврђује да су права и слободе оствариви само као универзални, заједнички и једнаки за све и да су то најдубље вредности на којима почива наш континент.
Србија ће и убудуће, као и до сада, наставити да се за њихово остварење залаже, подвукла је председница српског парламента.
Гојковић је рекла и да у Србији постоје једнаке могућности за све грађане, да нема простора ни толеранције за дискриминацију по верској, етничкој, полној нити сексуалној припадности и подсетила да је Србија међу првих 10 чланица које су ратификовале Истанбулску конвенцију.
Такође, навела је да су скупштински одбори за људска и мањинска права и равноправност полова, као и за права детета активни на унапређењу законодавства и примени европских стандарда и додала да је и Женска парламентарна мрежа постигла значајне резултате.
Гојковић је рекла и да у Србији борба против насиља према женама и насиља у породици представља један од приоритетних циљева заштите људских права и унапређења политике родне равноправности, као и да је основ за остварање циља јасан политички и друштвени консензус о потреби ефикасног сузбијања и борбе против насиља према женама и насиља у породици.
Председница парламента је истакла да је сада потребна потпуна и доследна примена Закона о спречавању насиља у породици и коришћење свих механизама које закон омогућава и навела да је важно, имајући у виду најбоље праксе и искуства европских држава, донети нови закон о родној равноправности, који ће женама омогућити суштински бољи положај у друштву.
Гојковић је подсетила да Савет Европе, основан у ратом разрушеној Европи, већ 70 година као водећа организација у домену људских права ствара заједнички правни и политички простор.
Такође, додала је да су бројне области заштите људских права у којима су СЕ и ПС СЕ дали немерљив допринос - од заштите националних мањина и регионалних и мањинских језика, борбе против сексусалне експлатације и злостављања деце и насиља над женама, до спречавања тортуре и нехуманог и деградирајућег кажњавања, борбе против трговине људима и људским органима.
Гојковић је навела да се данас та организација суочава и са савременим изазовима, као што су злоупотреба личних података, сајберкриминал и различити видови радикализма, екстремизма и унилатералности, наводи се у саопштењу Скупштине Србије.
Србија је на путу да добије закон о правима детета и заштиту права детета, односно да добије независну институцију за заштиту права детета, рекла је председница Скупштине Србије Маја Гојковић отварајући јавну расправу о нацрту тог закона.
Нови закон требало би да уреди садржај права детета, начин унапређења и промоцију права детета и оснивање омбудсмана.
Гојковић каже да нови закон предвиђа и обавезе органа јавне власти у поштовању права детета, координацију и контролу органа јавне власти у поштовању права детета у спровођењу активности.
Према њеним речима, законом би се допринело унапређењу основних, грађанских и политичких права детета.
"Унапредила би се права детета на живот у породичној средини и алтернативној нези, као и права детета на заштиту од насиља, како би се, пре свега, смањила могућност злостављања и занемаривања деце и спречило кршење других дечјих права", рекла је Гојковић.
Како каже, успоставља се квалитетније право на најбољу могућу здравствену заштиту и социјалну сигурност, као и образовање, слободно време и културне активности за свако дете.
Посебно је нагласила да је важно да постоји добар механизам заштите деце на интернету имајући бројне изазове.
Она је додала да би увођењем институције заштитника права детета, као независног контролног механизама, довело до тога, да на једноставан начин, на језик који је прилагођен и разумљив деци омогући да се деца крећу кроз правни систем, кроз поступке, процесе и послове и кроз живот уопште.
"На тај начин учимо нашу децу како могу да заштите своја права", навела је Гојковић и додала да верује да је дошло време да Србија добије дечјег омбудсмана.
Јавна расправа започела је данас у Народној скупштини, а потом ће бити одржана и у Новом Саду, Крагујевцу, Новом Пазару и Нишу.
Гојковић је подсетила да је Србија направила значајан напредак у унапређењу права детета и стварању законодавног оквира за заштиту деце и тако поставила добре темеље на којима ће се положај и права деце даље развијати и унапређивати.
"То је управо циљ израде Нацрта закона о правима детета и заштитнику права детета", подвукла је Гојковић.
Председница скупштине каже да је у претходном периоду донето више законских прописа и стратешких планова којима се права детета континуирано унапређују, а посебно су, каже, важни они којима се штите права детета у области спречавања насиља и дискриминације, унапређењу образовања и здравствене заштите.
Како је објаснила, доношење овог закона нема само за циљ да испуни препоруке Комитета за права детета или препоруке из Универзалног периодичног прегледа стања људских права у Републици Србији.
Указала је да је први дечји омбудсман основан у Норвешкој 1981. године и да данас, дечјег омбудсмана имају и земље у региону Хрватска и Словенија.
