Међутим, једна екипица недавно је виђена у Делиблатској пешчари, како игра несвакидашњу игру за ове прилике, са такође неуобичајеним реквизитима, попут палице и лоптице (или чак и гајбе?!).
И док један баца други се спрема да хвата, а остали да трче до те гајбе или базе. Сада је многима јасно да је у питању бејзбол, један од најпопуларнијих спортова у Америци.
А откуд бејзбол на Девојачком бунару, одговор је дала Јелена Трифуновић, Панчевка која тамо има викедницу и са својом породицом је, како каже, дошла да се мало рекреира.
– До ове игре дошли смо неким спелетом околности, па иако су ми правила још увек мало нејасна, важно је да се добро забављамо, као и да деца изађу напоље и не проводе време само уз рачунаре. Заправо моји синови су се први занетересовали, када су случајно бацали тениску лоптицу и ударали је дршком од метле. И тако се родила идеја. Иако је први најближи клуб који у Србији постоји на Ади Циганлији за нас далеко, то нас није спречило да купимо опрему и да се рекреирамо на овај начин – каже Јелена.
Поред ње, бејзбол играју и њена деца Лав и Милан, као и зет из Црне Горе, односно момак од сестре од тетке Ђорђе Марић.
Он је покушао да објасни правила по којим се игра и додао да су мало модификована у односу на она у Америци.
– Мало је компиковано, али поента је у томе да играмо у пару, па неко чува базу, то јест у нашем случају – гајбу, а неко удара – наводи Ђорђе.
У бејзболу (енгл. baseball, од басе — „база“ и ball — „лопта“) главни одбрамбени играч – бацач, настоји да баци лоптицу, према свом хватачу, док нападачки играч – ударач, ту исту лоптицу покушава да удари палицом и избацити је ван тачно означеног подручја како би постигао један или више бодова.
Ко разуме, схватиће, али то свакако не смета овим људима да на леп начин искористе боравак у природи.
(Панчевац/Ј. Филиповић)
