Већ осам година Марија Поповић уређује овај шоу. Глумица Јелена Јовичић је код ње отворено говорила о свом самопоуздању, стресу, проблемима са штитном жлездом, психотерапијама, да су јој говорили да је њоњава… Јелена Јовичић је рекла да је на послу самоуверена, а да у приватном животу није постављала границе, те је имала пољуљано самопоуздање.
А у томе је кључ проблема. Дотакле су се у разговору многих занимљивих тема. Марија Поповић то ради као ћирилична Опра Винфри. А и супруг јој је Милан Поповић, једно од харизматичнијих ТВ лица јавног сервиса.
Треба научити поставити границе, чак и кад је даљински управљач у питању. Драгана Мирковић је одлучила да постави те границе, када је на прес конференцији после концерта, заједно са ПР менаџером рекла да новинари морају да се представе именом и наведу медиј из кога долазе. Гага је одлучила да не буде увек „добра девојка” и да постави границе.
Направила је два тријумфална концерта у београдској Арени али је и рекла доста је, довољно за историју. Иначе, њени фанови спадају у најоданије и то је шифра трајања. А ни Драгана више није као што је била, променила се као и времена, развезала је језик. Видела је да публика више не воли њањаве. Много ми је добар тај израз, тај лајт мотив ове колумне - њањави и њоњави.
Велико освежење је појава ток-шоу формата „Живот као такав” који се гледа и на Јутјубу и на ТВ информеру. Ту је свакако главна гошћа Наташа Аксентијевић, која је по мени једна од најзабавнијих гошћи. Где год да гостује да ли код Снежане Дакић или код Гоце Тржан, она је једноставно сјајна и природна. Није њањава и није фолирант. Тиме је другачија од осталих глумица. Отворено говори и о својим килама и о љубавном животу. Наташа је гошћа за пожелети.
Данијела Кремић своје богато телевизијско искуство са ДМ телевизије преноси у овом формату који је традиционалан, а опет занимљив. Нормално је да ће у таквом формату бити и места за доктора Бранимира Несторовића који је омиљен гост на телевизијама које су у Телекомовом систему али га нема на СББ. Доктор има своју публику и бирачко тело.
Нова ТВ звезда је и доктор Драган Милић који је отворено говорио да приватна пракса није добра за лекаре. Био је је јако занимљив и харизматичан код Раде Ђурић у емисији „Да сам ја неко”. Доктори нам све више постају звезде за ток-шоу програме. А један други доктор, онај за рокенрол Милић Вукашиновић, рекао је пуно горких речи, углавном на ТВ Куриру. Сећате се како је некад увек био зачин без кога се није могло у култној Максовизији?
Радослав Родић Роки је код Немање Васиљевића, у емисији „Исповест” испричао зашто је стала његова каријера. Сећате се Рокија са Месама и песме „Ранила ме једна жена”. Човек се физички толико променио да га ни ја нисам препознао када ми се јавио у Југотону. Баш ми је жао што га нисам срео раније, харизматичан певач чија је каријера стала почетком деведесетих.
Ружица Чавић се такмичи у серијалу „Никад није касно”. Да је правде, Ружа би била у жирију, али то је била и лепа могућност да се афирмишу талентовани чланови њене породице, супруг и син.
То смо ми, заборавили смо једну Наду Кнежевић, Лолу Новаковић, Лидију, Цецу Славковић, Мадам Пиано… Овде могу успети само упорни попут Драгане Мирковић. Не заборавити ни то да Драгана и Тони имају телевизију. Стака Новковић Ђорђевић је управо у емисији „Живот као такав” причала какав је посао спикера и како је преживела после петог октобра. Једноставно, Стака није могла да буде крива за све. Водитељка јој је поставила сјајно питање: „Ко вам је дражи, Слоба Милошевић или друг Тито?”
С друге стране, погледајте само какав је историјски пут прошла Зорица Брунцлик или Милорад Комраков који води јутарњи програм на ТВ Танјуг…. Све је то социјална интелигенција или срећа.
За успех у животу и каријери није само потребно бити талентован, некад је потребно имати и среће. Тако да није истина да постоји космичка правда, то смо бар сазнали ове недеље, гледајући телевизију. Моје уредничко правило је увек било -не волим њоњаве и нарцисоидне госте, морају да буду занимљиви, баш као што су сви ови јунаци наших живота које сам поменуо. Треба избегавати њоњаве и смотане.
Александар Филиповић
