Прави чувар српске традиције живи у селу Ба - Марина Стевановић (18) од своје девете године заволела је дрвени инструмент од кога се и после свих ових година не одваја, проносећи најлепше умилне звуке народне песме широм Србије.
„Фрулу сам заволела у трећем разреду основне школе када када сам се уписала на фолклор, ти опијајући звуци овог дрвеног инструмента на часовима док смо играли, нису ми излазили из главе, некако сам се пронашла у сваком њеном тону. Од тада сам кренула на часове и већ свирам доста година, и не само обичну фрулу већ и двојнице”, рекла је Марина за РИНУ.
Да није као све остале девојке и да је не краси само лепота већ и таленат, показала је много пута, али ономе у чему се најбоље осећа јесте у игри и песми. Њен музички таленат врло брзо су препознали професори музике.
„На пробама често засвира фрулу али и двојнице, прве тонове је одсвирала за песаме 'Три ливаде нигде лада нема', па 'Обраше се виногради горе крај Тополе', али ону коју најчешће свира јесте 'Јутрос ми је ружа процветала'. Лепо је видети да неко тако млад воли и поштује традицију”, казао је њен учитељ Петар Лазић.
Љишка млада фрулисткиња похађа средњу музичку школу „Марко Тајчевић” у Лазаревцу, где учи да свира флауту, али фрула је инструмент ком се увек радо враћа.
„Где год да пођем фрулу са собом носим, од чега се не одвајам, у чијим мелодијама уживам, и осећам једноставно као да ми припада. Пре две године победила сам на Сабору фрулаша у Прислоници, у категорији од 12-16 година. Сав мој труд, учење за мене најлепшег инструмента исплатио се након шест година када сам победила на најпрестижнијем такмичњену. Доста тога сам на учила и од маестра на фрули Боре Дугића”, додаје Марина.
Иако млада, ова Љижанка зна шта жели, да и даље проноси тонове најлепших српски песама и тако чува традицију и народно стваралаштво, јер како каже „ко ће, ако не ми млади”.
(РИНА)
