Фрулу свира већ седам година, а заволео ју је захваљујући фолклору у старчевачком КУД-у „Неолит”. За сада је завршио Нижу музичку школу „Мокрањац” у Београду и средњу Машинску у Панчеву, а тренутно је трећа година Више музичке школе „Мокрањац” у класи професора др Милоша Николића. План му је, како каже, да касније можда упише Музичку академију у Београду, као и да покуша да освоји три прве награде на републичком такмичењу у Прислоници, како би добио титулу мајстора фруле.
- Доста дуго сам играо фолклор у КУД-у „Неолит” у Старчеву и био сам знатижељан за разне инструменте, па сам пробао хармонику и синтисајзер, тражио сам се у неким инструметнима. Чуо сам фрулу на фолклору и кад сам је пробао, остао сам дуже на њој јер ме је привукла више од осталих инструмената, и одатле та љубав - присећа се наш саговорник. л По чему је фрула толико посебна?
- Не знам, можда јер ни нема толико фрулаша колико, рецимо, хармоникаша. Некако, необичан је иструмент, а наш је народни, па кад сам играо народне игре, што не бих свирао и неки народни инструмент.
Како те околина, нарочито вршњаци, доживљавају јер си се определио баш за фрулу?
- Супер, јер сам ја у том окружењу у ком су и моји другари играли фолклор. Имам и оне који свирају хармонику, бас гитару, па сам се и с њима доста дружио.
Колико ти је времена требало да се навикнеш на фрулу, с обзиром на то да си споменуо да си се опробао и у другим инструментима? А фрула је поприлично другачија, важно је и како дишеш...
- Јесте, доста је другачија, али нисам свирао ништа пре фруле, а на почетку је увек тешко. Тако да, кад сам почињао, било ми је свеједно.
Колико ти значе освојена признања, у односу на конкуренцију која је код нас у земљи?
- Значе ми доста. У Србији је доста јача конкуренција, али и Војводина има доста добрих свирача.
Како млади данас доживљавају нашу изворну музику и традиционалне инструменте?
- Зависи. Има младих који доста воле народну музику, а види се и по томе да има доста фолклораша. А за најмлађе генерације, не знам. Мада, видим да се и они интересују, рецимо у школи. С друге стране, има и доста младих које не интересује народна музика, већ савремени жанрови.
Каква будућност чека нашу народну музику?
- Враћа се полако, има доста младих који се интересују за ту музику и инструменте. Има и доста млађих фрулаша, па и фрулашица, тако да мислим да се овај инструмент враћа на велика врата.
Опстаће, значи... Од ког материјала се прави фрула која је идеална? Како се крећу цене?
- Зависи, просечна фрула кошта око стотинак евра. Најчешће се израђује од дрвета шљиве, од тога су некад највише правили, мада се користило и друго дрво, јасен, багрем, дрен... Нема правила, али највише од шљиве.
Знам младе кларинетисте, кажу да је њихов инструмент поприлично скуп, али је и далеко компликованији...
- Јесте, али кларинет може да кошта две-три хиљаде евра, а за једну фрулу која је професионална, треба ти сигурно више новца, јер само на једној фрули ни не можеш све да свираш. Код куће имам двадесетак фрула... Може да буде доста скуп спорт, што се каже... Нека А фрула је код некога око 100-150 евра, а професионална је бар трипут скупља.
Које песме ти највише леже да свираш?
- Највише волим рубато песме, а волим и кола да свирам, спорија, али и бржа, нека техничка. Рецимо, са колом „Банатски вез” Веље Кокорића сам освојио прво место на регионалном такмичењу у Иђошу и друго место на републичком у Прислоници.
Јеси ли се осмелио да компонујеш нешто своје?
- Јесам, јер у Прислоници има конкурс за нове композиције, па се припремам за ову годину, јер нисам успео да завршим нумеру за прошлу годину.
Шта те је инспирисало да компонујеш своју мелодију?
- Знаш како, да бих као музичар оставио неки траг иза себе.
А, је л’ имаш у глави неку причу, сцену, неко дешавање које те покреће или ноте саме излазе из тебе, некако несвесно?
- Па, има свега, и једног и другог.
Шта би рекао младима, у чему је посебна наша народна музика и фрула као инструмент?
- Фрула је посебна јер је наш народни инструмент, кад некоме кажете „српска фрула”, ни у једној другој држави немате такав инструмент, а треба свирати оно што је наше и неговати ту нашу традицију. Сигурно да је и музика посебна, каква год да је, наша је и треба је неговати и наставити традицију пре свега писањем те наше музике. Мало има нових народних песама.
Претпостављам да на све то утиче нов начин живота, не живимо више у амбијенту какав је био када су настајале изворне српске песме...
- Јесте, има и тога.
Какви су ти планови кад завршиш средњу музичку?
- Планови су ми да можда упишем Музичку академију у Београду, али још увек размишљам који бих смер изабрао. Имам још годину и по дана да размислим.
Л.Радловачки
