НЕСТАЈЕ, А БИЛО ГА ЈЕ У СВАКОМ ДВОРИШТУ! Наше баке су знале да је дрво наших детињстава ПРАВА АПОТЕКА!
Вратите дуд у своје двориште! Откријте лековиту моћ дуда за упале грла, пробаву и шећер у крви. То је благо које су знале наше баке!
У нашим равничарским пределима својевремено није могао да се замисли сокак или двориште без дуда. Слатке плодове овог дрвета обожавала су деца, а од опалих плодова остајали су им на босим стопалима црвени, или црни трагови који су се тешко прали. Опале плодове дуда таманила су и јата гусака.
Слика равнице сада је другачија, стабала дуда је све мање, а расадника младих дудова, дудара – готово да нема. Зашто заборављамо ово моћно дрво?
Бели и црни дуд: Разлика међу заборављеним благом
Дуд се дели на две главне врсте, а обе су лековите и корисне.
Бели дуд (Morus alba L.) је дрво које порасте до 20 метара и има округлу крошњу. Његови листови су широкојајасти, а плодови (дудиња) крећу се од беле, преко ружичасте до црвено-црне. Порекло води из Кине, где се гајио првенствено због лишћа којим се хране свилене бубе.
Црни дуд (Morus nigra L.) је такође висок, али му је круна шира, а листови храпави и длакави. Плодови црног дуда су сочни, тамно црно-љубичасти, готово двоструко већи од белог и слађег укуса. Води порекло из Ирана и Авганистана.
Заборављена моћ: Дуд у народној медицини
Иако се лековита моћ дуда данас не користи често у савременој фитотерапији, његово место у народној медицини је неизбрисиво. Као лековите сировине користе се плод, кора са корена и лист црног дуда.
Плод дуда је изузетно богат и садржи око 9% шећера, органске киселине, пектин, витамине и минералне соли.
Како се користи?
Плодови се употребљавају као благо средство за искашљавање и против затвора.
Кора корена такође делује као пургатив.
Лист се користи као адстрингенс (средство које површински скупља кожу и слузокожу), а народ верује и да снижава концентрацију шећера у крви.
Кућна апотека: Сируп од дуда за грло и пробаву
Од зрелих црних дудиња прави се изузетно цењен сируп (Сирупус морорум). Овај сируп се некада правио и у апотекама и био је део званичних фармакопеја.
Употребљава се за испирање код упала уста и грла, као освежавајући напитак код грозница, благо средство за искашљавање и изазивање столице. Лист улази у састав различитих чајних мешавина које се препоручују као допуна лековима код благо повишене концентрације шећера у крви, често у комбинацији са листом боровнице и махунама пасуља.
Сок од дуда, компоти, слатко и пекмез су уобичајене посластице, док се од ферментисаних дудиња пече и чувена ракија дудовача. Његово дрво је цењено за столарију и израду буради, што само потврђује колико је лековита моћ дуда вредна чувања.
