(ФОТО, ВИДЕО) У ОВОМ БАНАТСКОМ СЕЛУ ЖИВИ СЕ КАО У ГРАДУ, ИМАЛО ЈЕ СВОЈУ ПОЛИЦИЈСКУ СТАНИЦУ, А ЧАК И ПОРОДИЛИШТЕ! Обишли смо ово место од 4.000 становника и ево шта смо затекли
Сваки одлазак у јужни Банат, нарочито током не-летњих дана, равно је игри на срећу, јер оно време које вас прати по одласку, нема везе са оним које ће вас дочекати на крајњој дестинацији. Још кад се те коцкице послажу онако како је само њима јасно, онда долазимо до усаглашене констатације да „температура у Банату, као и расположење, иде из крајности у крајност”!
Међутим, нема тих облака, нити ветра, нити повремене кишице која може да нас потера и отера са далеке равнице, па је тако и дан у Банатском Карловцу наизглед био никад дужи...
По самом уласку јасно је да није реч о уобичајеном селу. На крају крајева, то нисмо ни очекивали, јер смо од старта знали да идемо у место које има око 4.000 становника, што је за ове крајеве, сложићемо се, позамашна бројка. Толико позамашна да је Банатски Карловац територијално скоро исти, али бројчано јачи од свог седишта општине - Алибунара. И то чак дупло!
- Код нас у селу има доста зграда и увек је постојала жеља да будемо засебна општина, али се то никад није остварило - каже председник Савета МЗ Мирослав Томић, иначе доскорашњи свештеник у православној цркви Светих Апостола Петра и Павла, што је тек несвакидашња ситуација, да један парох буде активан у друштвеном животу и на другачији начин. - Прича се да је годину дана био седиште, али да то никад није заживело, иако смо имали своју полицијску станицу, па чак и породилиште. Али ми и даље живимо као мали град. Међутим, Банатски Карловац је данас само бледа сенка оног правог Карловца који је имао све што му је требало. Ипак, ми ни данас не јењавамо и не мањка нам духа!
Банатски Карловац је данас само бледа сенка оног правог Карловца који је имао све што му је требало. Ипак, ми ни данас не јењавамо и не мањкамо духа (председник Савета МЗ Мирослав Томић)
Жива истина. И ма колико „бледуњави” данас били, ми смо стекли утисак да је село врло живахно и живописно, а на моменте нас чак подсећа и на Темерин.
- У селу нема ни продаје, ни куповине кућа. Ми јесмо на лепом месту, међународном путу Београд-Темишвар, али нема разлога да неко данас баш овде дође и остане, већ су сви само у транзиту - додаје наш саговорник.
Ни њихова аграрна слика није типична за Војводину и Банат. Као и некад, и данас је пољопривреда најмање заступљена а њоме се баве тек појединци. Пшеница, сунцокрет, кукуруз и јечам најчешће су културе у атару, док је сточарство готово изгубљено.
- У швапско време било је заступљено виноградарство, јер је овај део изузетно погодан за винову лозу, будући да се ипак наслањамо на Делиблатску пешчару. Кад се шетам кроз шуму и даље на дрвећу, 20 метара високо, видим зреле, сочне гроздове, које су још Немци посадили пре више од 80 година! Сад имамо само једног мештанина који се одважио да засади веће количине - прича Томић.
Креативне Карловчанке вратиле домаћинство
Удружење „Креативне жене Карловчанке” основано је 2018. године и данас окупља 13 чланица које се баве везом, штрикањем, хеклањем, а нарочито хуманитарним акцијама по којима су препознатљиве. На њихову иницијативу настала је и радионица веза за децу која на такмичењима освајају прва места!
- Од понедељка крећемо да радимо са децом које у почетку обично буде тридесетак, а онда се они сами издвоје и определе - кажу председница Удружења Ружица Игњатовић и чланица Ђурђина Граовац. - Ово што радимо са њима је као некадашњи предмет домаћинство. Прво смо им давале иглу и конац да зашију дугме, онда печемо крофне... Са родитељима имамо дивну сарадњу.
Осим што редовно иду на манифестаије на које су позване, Карловчанке су и саме домаћини своје две - Избор за најлепшу воћну корпицу и Дани породице.
Ипак, оно што свакако привлачи пажњу у позитивном смислу, те говори да Карловчани не посустају, јесте нов православни храм који се налази у центру села, ушушкан у зеленилу раскошног парка.
- Када сам пре 40 година пребачен овде у службу, дошао сам на једну необрађену њиву Господњу. У почетку смо 11 година богослужили у немачкој католичкој цркви, у нади и жељи да припремимо терен за изградњу новог храма, с чим смо почели 1998. године у може се рећи да још увек није скроз завршен. У војвођанској средини где доминира барок, замислили смо да унесемо мало византијског стила, што није без разлога, јер овде су након Другог светског рата досељени људи из западне Србије. За сад је остао да се уради живопис, али и да се промени фасада онако како је првобитно замишљена, а то је да буде обложена каменом - вели свештеник у пензији, напомињући да је овај храм његово треће чедо, с обзиром на то да га је сам цртао и за његову изградњу кумио и молио на све стране.
Ипак, оно што је комплетирано у селу, а што је несумњиво баш сваком мештанину важно, без обзира на националност и вероисповест, јесу канализација и гас. А нова зграда основне школе тренутно им је најнеопходнија.
- У Банатском Карловцу је најлепши ведар дух мештана који су, упркос тешким временима, остали гостопримљиви, добар и благочестив народ који живи сложно и срећно у свом животу. То су племенити, узвишени људи са којима имам срећу да радим већ 40 година. Поручио бих им да буду храбри као и до сада, као и да се надају бољим, срећнијим временима - закључује председник села Мирослав Томић.
Луксуз забрањен, слога обавезна
Богате историје и богатог села и данас се многи мештани сећају, о чему радо, премда са сетом, препричавају. Наиме, Банатски Карловац настао је 1802. године, такорећи на темељима свог претходника - насеља Хоча (илити Оча) које се спомињало у турским списима 1764. Међутим, живот на том подручју датира још из бронзаног доба.
Сам почетак 19. века пресудан је за даљи развој овог места које се најпре звало Карлсдорф, по министру рата и морнарице надвојводи Карлу, а четири улице најпре бивају насељене немачким колонистима, а потом, колико1803. године, и католичким становницима словенског порекла са подручја данашњег румунског Баната, а који су називани Крашованима.
Расипништво и луксуз су били забрањени, а мир и слога обавезни. То је благовремено довело до подизања цркве, отварања школе, касарне, гостионе, затим је изграђена циглана Kalitowitsch (1868), отворена је апотека, као и поштанско-телеграфски уред, а онда почиње и снажан привредни развој села.
Тако се отвара фабрика саламе „Херц и син” која постаје светски позната, а потом и железничка пруга Вршац - Ковин, као и нова зграда општине (данашња месна заједница) и дечји вртић, а у селу се оснивају и Пољопривредно друштво, Погребно друштво, Добровољно ватрогасно друштво, Земљорадничко друштво... Електрична централа оснива се 1923. године, те читаво село бива снабдевано струјом, а убрзо потом отварају се фабрика намештаја и фабрика завртњева, као и сушара за кукуруз, фабрика укосница, индустрија за производњу воћних сокова... Фабрика алкохолних пића почиње да ради на парни погон и производи се ликер, а настаје и фабрика сирћета. Карловчани су имали и своје новине „Károlyfalvaer Wochenblatt” (1897-1902), као и штедионицу и Завод за штедњу и предујам.
Име села се мењало из Карлсдорфа у Темескаролyфалва (1902), затим у Нагyкаролyфалва (1910), па у Карлово Село (1921), те у првобитни облик (1922), затим у Банатски Карловац (1926), Банатско Ранковићево (1949), да би од 1956. у континуитету бивало Банатски Карловац.
Образовање је инвестиција, а не трошак
Осмолетка у Банатском Карловцу која носи назив по Народном хероју Душану Јерковићу Учи, тренутно има 320 ученика, што је за 880 мање у односу на 1980. годину када је Душан Богдановић, данашњи директор школе, завршавао осми разред.
- Све је то цена транзиције, будући да се огроман број становника одселио из економских разлога - каже Богдановић, набрајајући силна предузећа и фирме које су некад постојале, а потом нестале протеклих деценија. - У селу више нема индустријских постројења, нема простора да се млади запосле.
Премда је деце мање, то нимало не олакшава рад са њима.
- Неке ствари су немерљиве, јер ништа није онако како је било кад смо и сами били деца. Али јасно уочавамо тренд опадања интересовања родитеља за школовање њихове деце. Родитељи су преокупирани оним што се зове живот, па очекују од школе да њихову децу и васпитава, образује и да се бави њима. Међутим, ми покушавамо да од те деце пре свега направимо часне и поштене људе, да им пружимо образовање и коригујемо у васпитању колико је то могуће. Али људи у овој држави на образовање гледају као на трошак, а не схватају да смо ми инвестиција. Ако се не инвестира у образовање, не може се очекивати да ће у наредној будућности постојати радна снага која је потребна - истиче директор.
Упркос разним препрекама, карловачка основна школа иде у корак с временом, а ученици постижу запажене резултате превасходно у спорту (рукомету), али и језицима (енглеском и немачком).
- Пред нама је значајан пројекат, а то је нова зграда школе, будући да је ова направљена 1968. године и то од азбестних плоча којима је истекао рок трајања. У сарадњи са Општином Алибунар, која даје све од себе, радимо на пројектно-техничкој документацији и то нас чека у скоријој будућности. Такође, направили смо и нову фискултурну салу са учионицама, у којој су тренутно смештена деца из вртића, јер њихов нов објекат чека на употребну дозволу - појашњава Богдановић.
