Тим ММФ-а, који је преводио Јан Кес Мартејн, боравио је у Београду од 3. до 15. октобра ради разговора о трећој ревизији Инструмента за координацију политика (ПЦИ).
Тим ММФ-а је водио конструктивне разговоре са властима Србије и постигао договор на нивоу тима о политикама које су потребне за завршетак треће ревизије инструмента ПЦИ, рекао је Мартејн на конференцији за новинаре у Влади Србије, поводм завршетка посете.
Наводећи да се очекује да су квантитативни циљеви за септембар 2019. испуњени, он је додао да је спровођење структурних реформи настављено, мада уз кашњења у неким областима.
Договор зависи од завршетка кључних радњи и одобрења руководства и Извршног одбора ММФ-а. Разматрање на Извршним одбору оквирно је заказано за другу половину децембра, прецизирао је Мартејн.
ММФ, према његовим речима, очекује да ће реални раст БДП-а ове године износити 3,5 процената и 4,0 процента 2020. године, захваљујући снажној домаћој потражњи.
Инфлација се задржала на ниском нивоу, очекује се да ће се у 2020. кретати у доњој половини циљаног коридора, а релаксирани став монетарне политике је и даље исправан с обзиром на ниске инфлаторне притиске, истакао је Мартејн.
Наглашава да су добри фискални резултати настављени у прва три квартала 2019., да је на нивоу опште државе забележен суфицит у периоду од јануара до августа, и да јавни дуг наставља да пада, док су приноси на државне обвезнице достигли рекордно ниске нивое.
Влада је усвојила ребаланс буџета, који укључује додатну капиталну потрошњу, једнократну исплату пензионерима и повећање плата у јавном сектору. Иако ове мере не угрожавају фискалну одрживост, власти Србије би требало да пажљиво прате извршење буџета до краја године како би се обезбедило да дефицит остане у границама предвиђеним програмом, поручио је Мартејн.
Када се ради о платама, каже да је оправдано давање већих повећања одређеним групама запослених како би се они задржали.
Међутим, укупни трошкови зарада сада расту брже од номиналног БДП-а, и то другу годину узастопце, што није у складу са обавезама које су преузеле власти Србије у овој области и нашим саветима, упозорио је он.
Мартејн је додао да је тим ММФ-а постигао договор са властима Србије о кључним параметрима буџета за 2020. годину, за који се планира укупни фискални дефицит од 0,5 процената БДП-а, напомињући да би тај ниво обезбедио очување фискалне дисциплине и даље смањење јавног дуга.
Поновно увођење индексације пензија у 2020. години обезбедиће да систем у већој мери буде базиран на правилима. Актуелни планови да се уведу нова фискална правила за период од 2021. године помоћи ће да се очувају резултати које није било лако остварити и обезбеди фискална одрживост.
Шеф тима ММФ-а је посебно нагласио да је финансијски сектор и даље стабилан, констатујући да су проблематични кредити у банкарском сектору забележили пад до нивоа испод пет процената, што је најниже од 2008. године.
Такође је рекао да је оквир осигурања депозита ојачан.
Развој тржишта капитала и даље промовисање динаризације, како је оценио, биће од важности за даље унапређење финансијске стабилности и подршку средњорочном расту.
Структурне реформе и даље напредују, али је потребна јача посвећеност реализацији у неким областима како би се подстакао потенцијал Србије за раст и ограничили фискални ризици. Остварен је напредак у реформи Пореске управе, јачању оквира за управљање јавним инвестицијама и приватизацији Комерцијалне банке, додао је Мартејн.
Међутим, како напомиње, реформе система зарада у јавном сектору и оквира запослености у јавном сектору суочавају се са знатним кашњењима.
Потребне су додатне активности у циљу јачања руковођења и корпоративног управљања државним предузећима. Детаљна анализа цена електричне енергије је потребна како би се обезбедио повраћај целокупних трошкова, закључио је Мартејн, захваливши се на крају у име тима ММФ-а властима Србије на гостопримству и тесној сарадњи.
