Он сматра да би усвајање и примена ове резолуције, која у једној тачки прописује да косовски парламент може да одлучи о територији у оквиру коначног договора са Београдом, значи да више нема никаквог простора за договор са Београдом, те да је она у старту бесперспективна и дестабилишућа.
„Заправо, она је великоалбанска и ту нема о чему да се разговара са њима. Дакле, позиција да Србија призна овакву самопроглашену државу је једноставно неостварива и Србија то ни по коју цену неће урадити“, нагласио је Дрецун у разговору за "Спутњик".
На питање зашто оваква резолуција у овом тренутку, Дрецун каже да се ради о заузимању максималистичких позиција у расплету косовског чвора, који се очекује.
Албанци покушавају, наводи он, да дефинишу свој полазни став који је у значајној мери супротстављен ономе што је косовски председник Хашим Тачи говорио о могућности постизања договора Београда и Приштине о коначном статусу КиМ.
„Дакле, то је игра и порука која је намењена и Београду и међународној заједници, али и Албанцима, да ништа мање од признања самопроглашене државе и њеног чланства у УН, ЕУ, НАТО-у, Албанци не очекују. И с друге стране, потпуно су затворена врата за дефинисање и реализацију било каквог статуса српског народа на КиМ који би му обезбедио сигуран опстанак. Нема ни говора о томе да су они спремни да формирају Заједницу српских општина (ЗСО)“, објашњава Дрецун.
Тражи максимално да би добио што више - добро је познати став многих преговарача, подсећа Дрецун, али нову резолуцију види и као начин да се ограничи улога Хашима Тачија, јединог који је дозвољавао могућност „корекције границе“.
„То јесте један екстреман политички став и он у овој фази треба да буде у значајној мери, ако не и потпуно, неутралисан, превасходно од стране оних којима Албанци дугују ту самопроглашену независност“, рекао је Дрецун упитан шта ће се даље дешавати када је предочено доношење овакве резолуције у Приштини.
Представници косовских владајућих партија постигли су јуче договор о финалној фази дијалога о нормализацији односа са Београдом и израдиле резолуцију у којој су написале да косовски парламент може да донесе одлуку о територији.
Према писању приштинске Газете експрес, у једној тачки резолуције написали су да косовски парламент може, такође, да одлучи о територији у оквиру коначног договора са Београдом, чиме, како се наводи, резолуција званично отвара могуцћност да неко постигне сагласност о територији и процесуира је у парламенту.
"Скупштина Косова гласањем две трећине свих посланика треба да ратификује међународне споразуме о овим питањима: територија, мир, савез, политичка и војна питања", пише у клаузули 6.
Лист наводи да се председник Демократске партије Косова Кадри Весељи састао у суботу са премијером Рамушем Харадинајем, замеником премијера Фатмиром Љимајем, Енвером Хоџајем и Дарданом Гашијем, пред којима је исказао потребу за консензусом парламентарних странака у вези са дијалогом.
Опозиционе странке нису успеле у томе да се одобри резолуција којом би спречиле председника да разговара о границама.
Како се наводи, косовска влада је успоставила тим за дијалог са Фатмиром Љимајем у коме се, између осталог налазе Дардан Гаши, Енвер Хоџај, Беџет Пацоли.
Косовски министар спољних послова Беџет Пацоли написао је на свом Фејсбуку да је иницијатива за доношење резолуције о дијалогу Београда и Приштине "отворила пут за јачање процеса дијалога у циљу постизња међународно правно обавезујућег споразума измеду Приштине и Београда".
"Резолуција подиже уставни дух и одлучност наше западне оријентације, стратешко партнерство са моћним земљама и међународним организацијама. Време истиче, резолуција чека да се што пре одобри", написао је Пацоли.
