Концепт формирања Слободних зона (СЗ) у Србији, а реч је о стратешки одређеним и инфраструктурно опремљеним локацијама за производњу, почео је да се примењује још средином 90-тих година, али су оне тада имале потпуно другачију намену него што је то данас, била су складишта за робу великих фирми.
Од 2008. године, када је било четири СЗ које раде под Управом за слободне зоне Министартва финансија, данас је та бројка дошла до 14, са идејом да се оформи још једна зона која би покривала територије општина Зајачара, Књажевца и Неготина.
"Тренутно имамо 79 корисника односно компанија у слободним зонама, а када смо кренули 2008. године било их је само осам. Тих година радило је нешто испод 5.000 радника у њима док је данас тамо запослено више од 28.000 људи", каже за Танјуг директор Управе за слободне зоне Србије Милан Ристић.
Пословањем у слободним зонама, инвеститору се обезбеђују специјалне олакшице и повлашћени порески режим (ослобађење од ПДВ-а и царине на увоз сировина и материјала намењеним производњи робе за извоз, машина, опреме и грађевинског материјала).
Држава користи ресурс који има, земљиште, а ништа не улаже за разлику од субвенција које се дају страним инвеститорима за новоотворена радна места.
"Последње три године, сваке године смо имали повећање по три хиљаде радника у слободним зонама, а надам се да ће тај број у наредних пар година, до уласка Србије у ЕУ, бити најмање 50 хиљада запослених", каже Ристић.
Иако је постојала бојазан да ће се након уласка Србије у ЕУ, слободне зоне расформирати, то се неће десити каже Ристић, већ ЕУ регулативе налажу да од момента приступања у чланство Уније, државе престану да додељују помоћ компанијама које морају саме да се изборе за "живот" на тржишту.
"Слободне зоне ће наставити да живе али неће имати неке погодности за које се сматра да су недозвољена државна помоћ", објашњава Ристић.
Каже да у ЕУ ради више од 80 слободних зона, а Пољска је лидер по привлачењу компанија на њених 14 локација.
Управо је Пољска успела да пре приступања Унији продужи погодности у слободним зонама до 2016. године, а након тога до 2026.
Зато је и Министартво финансија Србије послало на владу Предлог нацрта о изменама и допунама Закона о слободним зонама, у којем се предлаже да се укине члан 19. тог закона, који омогућава компанијама да не плаћају порез на увоз одређене робе, али да његова примена почне да важи тек при приступању наше землље Европској унији.
Разлога за то је много, сматра Ристић, а један од главних је што сваке године компаније у СЗ уложе око 200 милиона евра и повећавају број радника, стварају нове производе, повећавају број локалних добављача...
Подаци показују да је вредност произодње у компанијама које послују у овим зонама, у прошлој години износила 2,5 милијарди евра, што је раст у односу на 2016. од 2,5 процената, а извоз са ових локација је учествовао са 16 одсто у укупном извозу Србије.
