Ветрењаче по Војводини вредне 800 милиона евра

Коришћење обновљивих извора и производња енергије из ветра у Србији је започело пре готово деценију. По речима Данијеле Исаиловић, менаџерке Удружења “Обновљиви извори енергије Србије”, које су основале компаније власници ВЕ Чибук 1, Ковачица и Алибунар, уз финансијску подршку Европске банке за обнову и развој, до сада је изграђено осам ветропаркова, укупне снаге 398 MW.
vetropark alibunar, Dnevnik/Vanja Fifa
Фото: Дневник/Вања Фифа

- Прва турбина снаге 0,5 МЊ подигнута је у Тутину 2012. године, а сви остали ветропаркови у нашој земљи налазе се у Војводини, на подручју општина Алибунар, Ковин, Ковачица, Вршац и Кула - каже за “Дневник” Данијела Исаиловић. - Укупна вредност изграђених ветропаркова је око 800 милиона евра, а инвеститори су велике светске компаније: “Masdar” из Уједињених Арапских Емирата, “Taaleri” из Финске, “Engliht” из Израела, “Elicio” из Белгије, као и српско-италијански MK “Fintel”.

Она указује и да ови инвеститори, задовољни инвестиционим амбијентом, развијају нове пројекте, а да је најдаље стигла израелска компанија  “Engliht”, која је недавно исходовала енергетску дозволу за ветропарк “Пупин”, који ће се градити у близини Ветропарка Ковачица.

- Постоји огромно интересовање за развој ветропаркова у Србији, а процена је да се у развоју налази чак 4 GW пројекта, односно десет пута више ветропаркова него што их сада има. Наравно, није реално да сви буду изграђени, али с обзиром на то да се ради о врло скупом бизнису, ови подаци говоре да је Србија добро место за инвестирање у ову област - каже Данијела Исаиловић.

Наша саговорница указује да би у скоријој будућности требало очекивати изградњу ветроелектране у Пландишту, те да би ЈП Електропривреда Србије требало да започне изградњу ветропарка у Костолцу, снаге 66 MW.

- Осим зелене енергије, изградња ветропарка Костолац биће одлична порука државе и ЈП ЕПС да брину о заштити животне средине и производњи зелене енергије - указује Исаиловићева.

Кошавско подручје Јужног Баната, указује наша саговорница, најинтерсантнија је за инвеститоре, пре свега због ветра, али и приступачности терена и добре путне и комуналне инфраструктуре. - Војводина је и даље најпожељније место за инвестирање, па се нови пројекти развијају у Панчеву, Алибунару, Ковачици, Ковину, Вршцу и Суботици, али и на подручју Кикинде - ветропарк Башаид. Ипак, треба напоменути да се може очекивати и изградња ветропаркова ван Војводине, на територији Хомоља. У развоју се налази ветропарк Црни врх, ВЕ Кривача има све дозволе, а такође постоји и пројекат Никине воде - истиче менаyерка Удружења ОИЕ Србије.


Добра сарадња с локалним заједницама

Ветропаркови су врло корисни за општине у којима се граде и због тога су добро прихваћени у локалним срединама, истиче Данијела Исаиловић, указујући да су изграђене десетине километара локалних путева који ће остати у трајном власништву општине након завршетка ветропаркова, а локалне заједнице подржане су и појединачним донацијама.

- Тако су се, рецимо, компаније власници ВЕ Чибук 1, Ковачица и Алибунар уговорима обавезале да два посто свог годишњег профита дају општинама у којима раде за потребе пројеката из области комуналне инфраструктуре, здравства, образовања, па је ове зиме купљен котао и поправљено грејање у ОШ “Душан Јерковић” у Банатском Карловцу - каже Данијела Исаиловић. - Такође, порез на имовину од ветропарка слива се у општинску касу, па Ветропарк Ковачица годишње плаћа око пола милиона евра пореза, што је знатан проценат општинског буџета.


Данијела Исаиловић указује у да је за већину нових пројеката значајан Закон о обновљивим изворима енергије, који је у недавно усвојила Влада Србије и који би требало да буде потврђен у републичком парламенту.

- Закон уводи појам аукције, које ће бити ближе уређене уредбама. Убудуће ће се инвеститори на аукцијама надметати за фид-ин премије, односно више неће бити загарантованих фид-ин тарифа. У пракси то значи више ризика и мање новца за инвеститоре. Ипак, имајући у виду да је цена технологије знатно пала, те да је сада за изградњу ветропарка потребно мање новца него 2017. и 2018. године, сигурни смо да ће бити заинтересованих такмаца на аукцијама - истиче Данијела Исаиловић.

Д. Млађеновић

 

EUR/RSD 117.5668
Најновије вести