Конзорцијум пројекта чинила су чак 24 призната универзитета, научна института, компаније и удружења из Европе, САД и Кине, при чему је Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада био носилац радног пакета о соји.
– Институт за ратарство и повртарство последњих је шест година радио на реализацији ECOBREED пројекта, који је, између осталог, имао за циљ да поспеши оплемењивање соје за органске услове производње. То је било од великог значаја будући да се у стручним круговима водила велика дебата о томе да ли је уопште потребно радити посебно оплемењивање за органске услове или се могу користити конвенционалне сорте. Дефинитивно смо, након овог пројекта, сигурни у то да, ако желимо да имамо врло високу продуктивност у органском сектору, морамо радити и циљано оплемењивање за органске услове производње – каже за „Дневник” др Вук Ђорђевић, научни саветник у Институту за ратарство и повртарство.
Током шест година пројекта ECOBREED обављена су најразличитија истраживања. Пре свега скениране су производне особине, као и особине везане за архитектуру биљке које су важне за органске услове, и то на шест различитих европских локација, обављена је генотипизација тог материјала и самим тим се у будућности могу користити тзв. молекуларни маркери у бољем и прецизнијем оплемењивању соје.
– Други аспект који је покривен овим пројектом односи се на биотички стрес, а пре свега на штете које наносе инсекти попут стеница или су плод различитих болести. Исто тако урађена су и опсежна истраживања толерантности соје према суши – наводи др Ђорђевић. – И када све то саберемо: маркер подаци, биотички стрес, абиотички стрес, заједно са садржајем протеина као ултимативним показатељем квалитета соје – успели смо да издвојимо и идентификујемо герм плазму која може да да добар резултат за органске услове производње.
Тако је као један од исхода пројекта, на Институту за ратарство и повртарство добијена и нова „органска” сорта соје. Истина, актуелна законска регулатива не препознаје посебно огледно тестирање у условима органске производње, али већ стижу најаве из ЕУ да ће се то ускоро мењати, тако да ће Институт одмах моћи да реагује са овом својом Ns Ecob сортом. По речима Марјане Васиљевић, истраживача сарадника на Институту за ратарство и повртарство, у питању је високопротеинска сорта кратке вегетације, због чега може да се производи и у пострним као и у системима озимих покровних усева.
– Пројекат ECOBREED је направио значајан искорак и у смислу укључења самих органскиг произвођача у истраживачке огледе, као и у евалуацију биљног материјала – каже Марјана Васиљевић. – Коначно, сем сорте Ns Ecob, кроз процес генотипизације, фенотипизацију, тестирање инокуланата, створен је и вредан оплемењивачки материјал. Управо на тим темељима, без обзира на завршетак пројекта ECOBREED, научни радници са Института наставиће активно да се баве овом тематиком и да раде на даљем стварању сорти за одрживе системе производње.
Мирослав Стајић
