– То су природни непријатељи штеточина, односно штетних инсеката. И овде је фокус на томе да се врати природни баланс који иначе у природи постоји, зато што свака биљка која постоји у природи, неће умрети и затрти се зато што се не третира хемијом – постоји, како Павловић наводи, нека антитежа, а резистентност штеточине на корисног инсекта не може да се створи.
– Просто постоји нека њена антитежа која се ту направи и тај баланс се оствари. Е сад, поента код корисних инсеката и главне предности су што не постоји и не може да се створи резистентност штеточине на корисног инсекта. Један од основних проблема у природној производњи, при конвенционалној заштити биља прскањем, је чињеница да се ствара резистентност на одређену активну материју и одређени препарат. Конкретно, на корисне инсекте не може да се створи резистентност – још једна од предности је што нема хемијских третмана, а ни хемијских остатака.
– Друга корисна ствар је што овде нема никаквих хемијских третмана, самим тиме нема хемијских остатака, на тај начин производња је чиста. Дугорочно гледано, баш због генералног тренда у ЕУ, који намеће укидање разних материја које се користе у хемијској индустрији, произвођачи долазе до тога да не знају чиме да третирају одређене штеточине. Али, то што користите корисне инсекте не значи да сте органски произвођач, јер можете их користити упоредо са хемијском заштитом али селективно – ако сте се запитали како се гаје корисни инсекти, буквално као што постоје и одгајивачнице паса.
– Фирма од које их увозимо има своје инсектаријуме, буквално као што постоје одгајивачнице паса, тако постоје и одгајивачнице инсеката. Имају свој начин производње и умножавања који је пословна тајна. Конкретан, финални производ су инсекти који су упаковани у комерцијална паковања који се користе циљано за одређену штеточину. У Србији су највише заступљени у повртарству, у пластеничкој проиизводњи јер се ту највише виде ефекти – објашњава Иван Павловић, наводећи само неке од корисних инсеката и њихов „принцип“ рада.
Не могу исти инсекти за различите културе
Једина мана је када склоните биљку за коју су намењени нестају и они, не могу се оставити за неку другу културу, излазе из пластеника и трaже место за преживљавање.
– Не могу да опстану, њима треба природно станиште а то је сама биљка. Када уклоните биљку и они нестају. Они излазе из пластеника и траже неко друго место за преживљавање, али тешко да могу да опстану зими. Најбитније у свему је да од предатора нема штете ни за биљку, ни за земљиште, јер они се хране инсектима са биљке. Не хране се биљкама, то су инсекти месоједи – закључио је Павловић.
– То су различите врсте корисних гриња, као и различите врсте корисних стеница. Оне се пусте у, рецимо, пластеник и крећу се. Велика већина инсеката лети и нема потребе да се другачије уносе. Оне онда имају неки суживот са штеточинама које неће нестати скроз али неће наносити економску штету биљкама. Јер предаторима је потребна храна. Они се не користе по културама већ по штеточинама. Примера ради, биљна ваш напада јабуку, брескву, паприку и парадајз и за њу се пушта одређени инсект који је елиминише. Рецимо, за трипс у паприци ефикасност добрих инсеката је 99 посто. Али морам да нагласим да није иста ситуација у отвореном и затвореном простору. Доза зависи од величине парцеле и од саме распрострањености лоших инсеката – генерални приступ не постоји, све зависи од начина производње и да ли је напољу или унутра.
– Са инсектима се ради ад хок, не постоји генерални приступ, рецимо за трипс у јабуци користи се само један предатор (користан инсект), за трипс у паприци морају да се користе два, због физиономије биљке. Зову се ориус лавигатус и амблисиус вирски, користе се у паприци и за њих конкретно цена изађе четири еуроцента по квадрату. Опет, све зависи од културе и начина производње, да ли је напољу или унутра. Постоје генералне цене али не постоје генералне дозе – како ће се и којим количинама инсеката деловати, која ће цена бити одређује се након прегледа стања воћњака или повртњака.
– Тако је, прво се прегледа терен и на основу тога се формира и цена. У начелу једна доза од петсто инсеката је за петсто квадрата у паприци. Али, у паприци мора да се користи и корисна гриња која обавља свој део посла. Зато се за трипс у паприци користе два предатора, један покрива цвет и он га чува, а грињица чува лист и обитава на њему. Заједнички деловањем дају тај финални изглед. Фокус је на штеточини на одређеној култури, начин на који штеточина делује на њу и тако се комбинују предатори – овај начин заштите препознали су и повртари у Србији, нарочито у лесковачкој регији .
– Повртари схватају предност ове врсте заштите, нарочито они који се баве пластеничком производњом. Око 80 посто произвођача пластеничке паприке у лесковачкој регији користи предаторе као биолошку заштиту. Људи су видели ефекте и резултате и то заживљава – рекао је Иван Павловић за Добро јутро.
Dobro jutro.co.rs/Зорица Драгојевић
