Тако је заволео овчарство. Каже да није ни лако, ни тешко, а он је на то навикао и не би своје стадо никад мењао ни за један други посао.
Не би брате што се каже, било би ми и тешко и жао све то сада разбаталити. А исплати се и на јагањцима и на курбанима, каже млади Алмин из Босне који вели да у крају нема младих као што је он, само још старији понешто држе, започиње он.
Његов отац код своје куће има бикове и краве а ово овде…
То је његово, а ово овде је моје, сто посто моје, каже овај вредни момак од ког би и одрасли могли штошта да науче.
Иде у други разред средње школе, учи за водоинсталатера. У школи, признаје, није нешто али иде реда ради, само да заврши. Девојку сад нема, али биће друга. Оставила га је управо због оваца.
Имао сам цуру… Не свиђају јој се овце, не пашу јој, каже да јој смрди… Није јој пасовало, и она гас. Погодило ме али шта могу, данас су све такве, данас само на телефон… Моле Бога и гас или вани да оду, каже тинејџер.
Телефон ретко користи сем за посао, да уговори за “јањце”, понекад погледа тај Тик Ток кад му је досадно. По кафићима не иде јер би рађе динар у овцу дао него на наргиле: “Тако, само одоше паре”.
Они мисле да су фаце што иду у те кафиће и на те наргиле, а то није ништа, само оду паре па ринтај даље, каже прерано сазрели Алмин који пред собом види јасан циљ и своју будућност – на свом имању, а сан му је да буде јак пољопривредник, да има што више оваца, крава и бикова. Млади газда има трактор и све прикључке а да барата машином научио га је отац.
Има жељу да се једног дана ожени, да има велику породицу и волео би да има четворо-петоро деце. Жена је, каже, да се поштује, а да се на децу не галами. За своју децу би волео да буду поштени и добри људи.
Курир
