Почетком године Ана Брнабић, министарка за државну управу и локалну самоуправу Србије изјавила је да је од индијских филмских компанија које су снимале у Србији у протеходне три године остварен профит од четири милиона евра, додајући да је један од битних разлога што је наша држава толико новца зарадила од Боливуда и тај што је Влада Србија донела уредбу којом им се, по плаћању свих обавеза, враћа 20 одсто уложених средстава.
Захваљујући том владином акту у априлу прошле године у Београду, у футуристичкој згради Научно-техничког парка, завршена је и последња клапа америчког филма “Лудило” редитеља Yоа Линча. Због ранијег искуства у снимању филмова у Србији, амерички редитељ није имао дилему о томе где ће снимати нови, уз констатацију да Србија има добре филске раднике, који се по знању мере са светским, али и атрактивне локације које као да су створене за филм.
Земље у региону већ годинама згрћу велики новац због посебних услова за снимање домаћих и страних филмова, а ми смо га увели тек крајем 2015. године. Министарство привреде објавило је јавни позив за подстицаје, којима омогућава домаћим и страним филмским продукцијама који снимају у Србији да поврате 20 одсто од потрошеног новца који су уплатили на име пореза на додатну вредности.
Како је то објаснио Бобан Јевтић, директор Филмског центра Србије, ти подстицаји су заправо ослобађање од пореза. Њима могу бити обухваћене домаће или стране продукције које потроше више од 300.000 евра за филм, сви наменски филмови и серије за које је цензус најмање 150.000 евра, као и документарни филмови вредности око 50.000 евра. При том, нису све ставке ослобођене од пореза, него само оне које се потроше у Србији, што значи да су ту од почетка до краја снимања филма.
Зараду се, дакле, очекивала тим пре што је пре неколико година америчка продукција пресељена у Источну Европу. Чешка, Мађарска, Румунија, Словачка, Бугарска и Украјина су само део европских држава које дуже од две деценије добро зарађују од филмова, јер су их претвориле у уносан државни посао. Добро се “котира” и Хрватска која је у 2012. години уз примену државних подстицаја забележила снимање шест сезона из серијала епске фантастике “Игра престола”, а у 2015. години имала је снимљених неколико страних серија.
Уколико би се зарада од филмова претворила у економску рачуницу, значило би то да на једном долару субвенција држава може да заради између седам и девет. Толико би отишло у државну касу, али зараду остварују и сами грађани Србије ангажовани у страним филмовима и серијама, а поготово у забавним програмима где је неписано правило да се узимају “тапшачи” као саставни део сценографије.
Хрвати су чак израчунали да је снимање филмова, серија и забавних шоуа у Србији јефтиније и због чињенице да су наше плате знатно мање него код њих, као и да је плаћена публика далеко јефтинија. Тако се помиње рачуница да један статиста који аплаудира у публици за целодневно снимање заради око 125 куна што је 2.083 динара, док у Србији тај исти посао кошта до 900 динара или за око 54 куне мање. Код нас је јефтинија и расвета, професионална камера, помоћни радници...
Љубинка Малешевић
Фото: freeimages.com (Chris Greene)
