Након пројекције, ауторка филма, пореклом из Србије, а која данас живи у САД, поклонила се публици, пријатељима и рођацима који су присуствовали премијери, и кроз разговор с Мирославом Могоровићем, програмским директором фестивала, на чији је позив и дошла у Србију, говорила о свом филму.
Поводом доласка у Србију на домаћу премијеру филма, Данијела Штајнфелд је рекла:
"Јако се радујем због премијере филма баш на фестивалу на Палићу, јер овај фестивал разуме ауторски филм и посвећује много пажње новим темама, нудећи нове перспективе и погледе публици. Ово је за мене посебно емотиван тренутак јер је мој тата рођен у Суботици, моја бака је ту живела, и део моје породице још увек ту живи. Овде сам као мала провела пуно времена и јако сам везана за овај крај. Срећна сам што је много мени драгих људи видело мој филм, и радује ме што ћу моћи да чујем њихове утиске и да осетим њихову подршку.“
Филм "Зацели ме” приказан је у оквиру фестивалске селекције Нови европски документарци као специјална пројекција. Овај документарни филм говори о последицама које трпе жртве сексуалног насиља, и заснован је на интимним сведочењима особа које су преживеле силовање.
Даније Штајнфелд рекла је да је рад на филму трајао три године и прошао је кроз врло комплексне продукцијске изазове.
"Почело је од идеје да снимим кратки филм који би био платформа за особе које су преживеле силовање. Желела сам да се изразим кроз њихове гласове и приче. Разговарала сам са око 100 људи, интервјуисала 40 жена и мушкараца жртава силовања, и одабрала неколико централних личних прича. Остале приче чују се у анимираним сегментима филма као ''хор'', рекла је Штајнфелдова.
Навела је да је од почетка имала јасну визију и да није желела да интервјуише стручњаке, познате личности, као ни да говори о статистици, јер све то, како је истакла, "дехуманизује искуство жртава, које је најважније чути".
"Знала сам и да не желим сензационализам, као ни форензичку анализу злочина, јер се у таквим наративима из фокуса такође губи прича жртве. У том периоду радили смо без већег буџета, са студентима филма, волонтерима и познаницима, такозваном ''штап и канап'' методом. Тек након снимања и преслушавања тих интервјуа, силина сведочења тих људи учинила је да добијем енергију и одлучим да направим велики филм - филм који не осуђује никога, филм који није сензационалистички, људски филм који се обраћа гледаоцима са жељом да и они кроз искуство гледања доживе и разумеју наше приче”, рекла је редитељка.
У филму „Зацели ме” Данијела Штајнфелд прилику да испричају своју причу даје и починитељима, осуђеницима за сексуално насиље и силовања.
"Након интервјуа са жртвама силовања, одлучила сам да интервјуишем и сексуалне преступнике и силоватеље. Сматрала сам да је важно да се и њихов глас чује, имајући у виду да је у већини случајева реч о сасвим обичним људима, узорним очевима или мужевима, члановима породице и пријатељима, који нису монструми", рекла је редитељка.
Навела је да је желела да они сами објасне због чега раде то што раде, као и да говоре о последицама са којима су се суочили након што су извршили силовање.
"Најтеже је било пронаћи починитеље спремне да јавно причају о томе. Ја сам у себи пронашла емпатију за те људе, и желела сам да се то види и на филму. За мене је то био најважнији моменат: у тренутку кад сам се суочила са њима и почела отворено да разговарам, почело је и моје зацељење", рекла је ауторка филма.
Данијела Штајнфелд снагу црпи из емпатије јер је и сама, као млада глумица у Србији, била жртва сексуалног насиља.
"Нисам хтела да у филму говорим о свом искуству, јер нисам желела да с другима делим своју причу. Али сам у једном моменту схватила да је лични угао веома битан, посебно за гледаоце. Желела сам да им појасним да до зацељења долази оног тренутка када се жртва ослободи и исприча своју причу без страха. То је веома тешко, јер већина жртава силовања живи у страху од силоватеља, осуде друштва и неразумевања околине. За многе жртве зацељење почиње управо у моменту кад се тог страха ослободе и проговоре о свом искуству. Од тог тренутка моћ је у њиховим рукама", рекла је Данијела Штајнфелд.
Додала је да је филм био у завршној фази монтаже када је захваљујући савету редитеља и пријатеља Дага Лајмана одлучила да исприча своју причу.
Љутња и страх одвраћају од неопходних разговора о сексуалном насиљу, а филм "Зацели ме” се фокусира и на едукативни аспект ради бољег разумевања слободе избора и пристанка, као и заштите личног интегритета тела.
"Када сам размишљала због чега правим филм, један од мотива је био и тај што сам желела да га погледају млади, посебно млади мушкарци. Желела сам да им филм понуди неопходну едукацију кроз емпатију, да допре до њих на неком људском нивоу и објасни им да свака особа има право да каже ''не'' и ''не желим'' кад год она то пожели. Кроз концепт видео игре, која је блиска мушком сензибилитету, желела сам да објасним суштину - да је неопходна системска и културолошка подршка жртвама силовања, која не постоји, јер су особе најчешће остављене саме са својим траумама, у мраку или лавиринту, без подршке и плана за будућност", рекла је редитељка.
Истакла је да јој је било важно и да филм укаже на један озбиљан проблем, а то је да већина силоватеља не разуме да нема права на тело туђе особе, да ''не'' значи ''не'' и да сви имају право да одлуче кад им је нечега доста.
"О томе бих желела да се више разговара у школама, у медијима и у друштву. Сензационалистичко и таблоидно извештавање о мом филму у Србији најбоље говоре о томе где се као друштво налазимо по питању разумевања суштине ових тема. Надам се да ћемо нешто из тог односа научити и ја желим да направим корак напред на том пољу“, закључила је Даније Штајнфелд у разговору с гледаоцима на фестивалу на Палићу.
Двадесетседмо издање Фестивала европског филма Палић, одржава се од 12. до 18. септембра у организацији Отвореног универзитета Суботица, у биоскопу "ЕуроЦинема” и "Арт биоскопу Лифка” у Суботици, као и биоскопу "Абазија” на Палићу.
