"Заувек је отишао Данило Бата Стојковић, чије име носи Велика сцена Звездара театра. Прошло је 20 година од када је одиграо и последњу представу у театру под звездама и улогом Луке Лабана у "Професионалцу" Душана Ковачевића заувек се опростио од своје публике", кажу из Звездара театра.
Стојковић је у Звездара театру играо у седам представа и укупно 1.102 пута оживео ликове какви су Лабан, Сава Оџачар у "Клаустрофобичној комедији", Василије у "Урнебесној трагедији" или три лика у представи "Лари Томпсон - трагедија једне младости".
Директор Звездара театра Душан Ковачевић је подсетио да је позоришни и филмски свет био најважнији део живота Стојковића, кога се сећамо скоро свакодневно када га "гледамо у незаборавним филмским улогама које су антологија југословенског и српског филма", или кад улазимо на Велику сцену Звездара театра која носи његово име.
"Позориште је Бати било његова најлепша кућа и најважнија вера. Брзо је прошло 20 година од растанка са господином који нам увек измами осмех кад га се сетимо. Тако је било од како није са нама и тако ће бити за многа будућа времена, јер су вредна уметничка дела најлепши и најдуговечнији траг нашег постојања", оценио је Ковачевић.
Из Звездара театра подсетили су да је Стојковић "био тумач трагике свакодневног човека, краљ изманипулисаних људи којима је толико пута на сцени или на филмској траци дао глас и обличје", а "све улоге је градио темељно и стрпљиво, са пуно детаља који су били пресудни".
"Неки кажу: Одиграм једну улогу пет пута и више ми се не игра. Мени се тек игра кад играм двестоту. Само мислим на тристоту! Кажу: како ти није досадно? Како досадно? Па стално има посла око улоге. То је као кад имаш стан па га једанпут почистиш и кажеш довољно је за цео живот. А прашина што попада, а што хоће да зарђа, а што му треба нови детаљ, а што му треба понекад цвеће...", рекао је својевремено Стојковић.
Чувени глумац је говорио и да кад добро одигра представу не може да заспи читаву ноћ, док кад лоше одигра, по неком свом убеђењу, одмах заспи да заборави, "мада сутрадан то кључа".
Стојковић је рођен 11. августа 1934. у Београду, где је завршио глуму на Академији за позоришну уметност у класи професора Томислава Танхофера.
Први ангажман добио је у Југословенском драмском позоришту (1959), затим је каријеру наставио у Атељеу 212 (1962), да би потом његов позоришни опус био везан за Звездара театар, где је играо од 1987. до 2002. године.
Одиграо је преко 80 позоришних улога и снимио 68 филмова, више од 50 телевизијских драма и 20 серија.
Многе од њих данас чине антологију и историју српског позоришта и кинематографије.
