Како је ово могуће, могло је да се види пред Божић, у биоскопу Културног центра Новог Сада, испшуњеном готово до последњег места. Удружење "Оф Нови Сад" одлучило се да и Новосађани виде на светским, па и београдским фестивалима већ приказане филмове "Non aligned" (Несврстани) и "Cine guerillas" (Кино-гериле). Да задовољство буде веће, између две пројекције замишљене као диптих, за публику је приређен и разговор са ауторком, која је била више него расположена да додатно осветли мале тајне великих мајстора заната, какав је био Стеван Лабудовић, у историји фотографије и кинематографије најпознатији као лични сниматељ Јосипа Броза Тита.
У вези са Лабудовићем, Мила Турајлић је апострофирала неколико ствари. Прво то да јој је био драгоцен његов однос према њој као да му је ученица. Његове опаске на рачун кадра, прљавог објектива, увид у дневнике које је водио након снимања. Све то се дало запазити у филмовима. Личан однос приказан у филмовима, међугенерацијски мост, допринео је интимизацији и публике са приказаним.
Оснивачка скупштина Покрета несврстаних је централни мотив филма "Non aligned". Одржана у Београду, 1961, у време када бесни Хладни рат, а многе земље још увек колоније, овај мотив баца "чудно" светло на данашње политичке аспирације усмерене ка миру и економској стабилности. Или још сликовитије, на идеје једнакости, равноправности и слободи, да се изразимо још старијим политичким речником.
Друго што апострофира Мила Турајлић у вези са Стеваном Лабудовићем је и његова лична политичка неутралност, у смислу да није јасно кога је он подржавао. Јасно је само да ради свој посао и то баш онај који ће се и неколико деценија после показати као кључан за такозвани спининг - обртање јавног мнења.
Трећи, али не и последњи битан моменат, изведен је из питања тадашњих и данашњих диктатура, или ауторитарних система, пежоративно говорећи. Гледати силне државнике како се шепуре у униформама, упоређивати их са данашњим, огромно је задовољство филма о Несврстанима, из којег је публици подељен и један сувенир - магнет за фрижидер са сликом Тита, Нехруа, Насера, Сукарна и Нкрумаха из Њујорка, када је договарано оснивање Покрета несврстаних. Мила Турајлић је испричала анмегдоту како је тај сувенир замишљен да поново скрене пажњу на идеје Покрета несврстаних - разоружевање, деколонизиовање... А у данашњој стварности, пријатељи су јој пребацили што на фрижидеру држи петорицу диктатора.
Други филм "Кино-гериле" још више апострофира улогу кинематографије у обликовању јавног мнења, па и политичке борбе. У овом случају, борбе Алжирске ослободилачке армије за коју је по спсецијалном, тајном налогу Комунистичке партије Југославије, радио Стеван Лабудовић. "Кино-гериле" тако постају узбудљив докуметарни, такорећи ратниу филм који открива још једно лице Стевана Лабудовића, али и Миле Турајлић. Лице хероја.
Игор Бурић
