Код префикса БЕЗ, З се увек прилагођава следећем сугласнику или се стапа с њим. На пример: бескаматни (не безкаматни), бесцарински, бесадржајан, бесубјекатски, бестрасан, бешуман, бежичан, беживотан, бешчулан, безакоње (не беззакоње), беземљаш, безначајан…
Једноставно, скоро математички, по формули гласовне промене која се зове једначење сугасника по звучности, сугласници су се изједначили. Звучно З, кад се нађе поред безвучног (и у овој речи се то десило!) прелази у свој безвучни парњак, а то је С!
Ако се нађу два З један поред другог, једноставно долази до губљења сугласника.
А сад…невезано…
…мало о речи БЕЗБЕДНОСТАН (БЕЗБЕДНОСНА и БЕЗБЕДНОСНО). Она тако гласи, мада се често, скоро, по правилу, чује БЕЗБЕДОНОСАН. Вероватно због лакшег изговора… не знам за други разлог!
За спој БЕЗ ДА каже се да је НЕДОПУШТЕН у књижевном језику… „Ушао сам у воз БЕЗ ДА ми је ико погледао карту.” Требало би: „Ушао сам у воз, а да ми нико није погледао карту.”
Или: Отпутовали су БЕЗ ДА су утврдили шта је посреди” А требало би: „Отпутовали су не утврдивши шта је посреди”
И тако даље…
Наташа Мирковић
