"То што је међународни само потврђује истину да култура није култура ако је усамљена и без додира са другим културама. Разуме се да има старијих, чувенијих и богатијих сајмова књига, али нема ниједан на којем бисте ма откуд дошли били добродошлији", приметио је Бећковић.
На другима ћете, каже, срести славније писце, веће издаваче, моћније пословне људе, али нема ниједног на коме ћете видети више читалачког народа.
Бецковић истиче да је Сајам без читалаца црква без верника.
"Чини се да код нас нема читаоца који не учествује у овој светковини. Као што знају када им је крсна слава, знају и када је Сајам књига и у ове дане из најзабаченијих крајева - Камених гора и Сувих долова крећу колоне ка Београду да одрже ову традицију. Нико не брине ни како ће доћи, а још мање како ће се вратити. Ту је већ стигао и дечак кога жуљају ципеле, јер га мати без ципела не би пустила да дође у Београд, а камоли на Сајам књига", рекао је Бећковић.
"Зна се да само Срби имају крсну славу. Али Сајам књига је слава и оних који славе и оних који не славе, али славе светост књиге. На слави је најуваженији почасни гост. Ове године ту част и радост указала нам је Краљевина Мароко", казао је Бећковић.
Он је приметио да се огроман простор Београдског сајма "греје на читаоце".
"Под бетонском купулом топло је од братства људи, од њиховог броја, од прокључале добре воље, љубави према књизи и вере у смисао живота. Под хладним сводом врело је од неразјашњене енергије коју исијавају слова и језици, књиге и читаоци", рекао је Бећковић.
На концертима, подсећа, опомињу да се искључе мобилни телефони, а на "Сајму књига се не искључују, сваки звук и свака вибрација су добродошли".
"Без обзира што ниси нашао књигу коју тражиш или си се погрешно обукао или те жуљају ципеле, немогуће је разочарати се у Сајам књига. Срби воле да су негде заједно и да их је што више, још ако је то због књиге, то је и велики празник", истакао је Бећковић.
Сајам књига је, наглашава, духовна својина читалачког народа и нико му је не би смео узети.
"Сајам се указује и као једно од ретких преосталих места без покондирености и лажног елитизма, где можемо видети свој народ. Нека га нико не присваја и не уписије у свој посед како никад не би постао хотел са пет звездица", поручио је Бећковић.
Годинама, каже, књигу са свих екрана проглашавају анархизмом и замењују новим, модернијим оружјима.
"У време фасцинације технологијом и многи читаоци су се преселили на екране, а књига на друге медије. Упркос тријумфу технологије, књига опстаје. И да не заборавимо да то поновимо и на овом месту: Књига је била на почетку па ће бити и на крају", нагласио је академик Бећковић.
Историчар Абдулах Бусуф је, у име присутне мароканске делегације коју предводи министар културе и комуникација Мохамед Ел Араж, захвалио Републици Србији што је одабрала Мароко као прву арапску земљу почасног госта Сајма књига и поздравио публику жељну културе и писце на штандовима.
"Реч добродошлице, коју традиционално дају организатори сајма једном писцу, садржи у себи укорењену традицију једног отвореног друштва према другоме. Те две карактеристике, отвореност и прихватање другог, несумњиво су две особине које српско и мароканско друштво деле током њихове историје. Можда је њихов положај, на раскрсници Централне и Југоисточне Европе за Србију, и између Африке и Европе за Мароко, допринео тим цивилизацијиским вредностима", приметио је Бусуф.
