Једно од најпознатијих староенглеских дела, ‘Беовулф’, говори о истоименом јунаку који убија чудовиште Грендела и његову мајку и ослобађа Данце од њихове страховладе, након чега се враћа у домовину и умире у битки са змајем.
Еп је дуго времена био предмет расправе у којој једни верују да је дело више аутора, а други, укључујући аутора “Господара прстенова” Ј.Р.Р. Толкина, да га је ипак написао један песник. Недавно истраживање показало је да је еп заправо резултат спајања двају прича, једне о Беовулфовим јунаштвима у Данској, а друге о борби са змајем.
Сада се појавило ново истраживање које потврђује тезу да је еп с више од три хиљаде стихова дело тек једног песника. Један од аутора истраживања је Леонард Неидорф, професор енглеске књижевности на Универзитету Невинг, који је објаснио како је с колегама из САД-а и Кине дошао до тога закључка. Раздвојили су га, каже, на два дела, тамо где ранији истраживачи верују да једна прича почиње, а друга завршава, а потом су анализирали мале делове текста.
Иако су се већ изучавали разни аспекти епа, коришћење речи, тема и стилова, ова најновија студија проматра још мање делове текста и узорке њиховог коришћења, попут одређених врста станки, различитог ритма, појављивања речи насталих спајањем двају речи (нпр. bone-house, написано као ban-hus, у значењу “кућа костију”, за што се претпоставља да је људско тило).
Истраживачи су размотрили и коришћење одређених слова у речима, битних за сам звук епа, па су уочили да постоје огромне сличности у коришћењу наведених карактеристика у оба дела текста, а то сугерише, мада се не може коначно доказати, да је “Беовулф” дело једног песника, тврде.
Остаје, међутим, питање - ко је тај песник.
- Највише што можемо извући из језика епа јесте то да је аутор веројатно говорио мерцијанским дијалектом и да је веројатно живео у првој половини осмог века - каже један од коаутора истраживања, Мадисон Кригер са Универзитета Харвард.
Н. Д.
