Такође, књига је намењена и вокалним, а пре свега, говорним професионалцима, као и студентима лингвистике, журналистике, глуме и сродних области“.
Почев од саме дефиниције дикције, преко објашњења о самом гласу и говору, и функционисању гласовног механизма, стуктуре и главних функција, односно области које се дотичу и саме медицине (оториноларингологије), монографија обухвата и поглавља о артикулацији гласова, акцентима, интонацији и осталим елементима на које треба скренути пажњу када је у питању ова проблематика.
- Дело „Дикција. О гласу, гласовима, акценту и прозодији у српском језику“ представља изузетно вредно научно штиво које на аргументован начин, уз ослонац на релевантну и исцрпну литературу, описује фонетско-фонолошку и прозодијску структуру српског језика (али и језика уопште) осветљавајући је са различитих аспеката и уз примену поузданог и савременог теоријско- методолошког апарата – прецизне експерименталне анализе, уз комбинацију са другим релевантним лингвистичким методама. Поред наведеног, изузетно је важно истаћи и то да аутор низом илустрација и графичких приказа аргументује постављене тврдње, чиме ова публикација добија квалитет научно утемељеног и релевантног штива које може да нађе своју примену не само у настави и обуци говорних професионалаца него и у научним истраживањима различитих профила - наводи један од рецензената ове књиге проф. др Исидора Бјелаковић са Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду.
О томе да је ова студија заснована на адекватном емпиријском истраживању, и спроведена на високом академском и научном нивоу, те да читаоцима нуди обиље података и теоријских разматрања о акустичким говорним константама, у својој рецензентској белешци указује и проф. др Александра Лончар Раичевић с Департмана за србистику Филозофског факултета у Нишу.
Рецензент проф. др Слободан Савовић, с Катедре за оториноларингологију Медицинског факултета у Новом Саду, изражава уверење да ће књига бити од велике користи читаоцима различитих профила: професорима српског језика, фонетичарима, логопедима, глумцима и новинарима, као и студентима ових студијских програма.
Ова књига представља редак и вредан допринос, како лингвистици и фонетици, тако и позоришној уметности и говору заступљеном у различитим медијима, сматра рецензенткиња проф. Сузана Николић, с Катедре за сценски говор на Академији драмске умјетности Свеучилишта у Загребу, додајући да ће она „сасвим сигурно бити на корист широком слоју стручњака, говорних педагога, глумаца, спикера, водитеља, презентера и осталих практичара високо стандардизиранога говорења, како у Србији тако и у Хрватској и Босни и Херцеговини”.
Н. П-ј.
