Раније најављен редитељ и писац Емир Кустурица, који је требало да отвори манифестацију, није дошао, због, како је објаснио председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, кашњења авиона.
Андрић је у свом обраћању истакао да Београдски сусрети писаца припадају најзначајнијим догађајима у култури Београда и Србије и да "непотрошиве хуманистичке идеале богате мелемним своствима мира, ширењем постојећих поетичких граница, узајамног поштовања и толеранције различитости".
Цитирајући нобеловца Иву Андрића да свесно жели да буде од користи човеку, да осветли мрачне путеве живота, председник УКС-а је приметио да и данашња књижевност поседује животодајне мисли и златоносне честице, представљајући путоказе ка делатном, саморађајућем духу и самоспознаји, превсходно у одређењу ко смо и колико смо одговорни за досуђени нам свет.
Посебни саветник министра културе и информисања, књижевник Драган Хамовић је подсетио да када су настајале или се обнављале државе као што је Србија и када су народи, као што је српски, тежили ка слободи, борили се за своје име и место под сунцем, било је саморазумљиво да писци дају смисао и смер тој борби.
"Били су то углавном племенити напори и улагања за памћење, ако се памте. Требало је заједници којој рођењем и језиком припадате обезбедити оквире за достизања слободе коју су империје, европске и азијатске, ускраћивале. Да ли је данас другачије, јесу ли данас писци потребни својим заједницама, или су пак вишак?", упитао је Хамовић.
Примећује да су "наметнути задаци" неподношљиви за ствараоце, али је "унутрашњи морални налог, којим искорачимо из нарцизма и себичности, импулс без којег нема књижевности".
"Без чула за кретања у друштву и свету, књижевност остаје ексклузивна забава и игра речима. Познајемо прошле епохе најпре по њиховом књижевном ођеку. Памтимо Лорку, оданог мелодији свог језика, памтимо српске песнике Шантића, Црњанског и Десанку Максимовић, који су били своји, али се нису окретали од заједнице у невољама, нити су играли улогу активиста за рачун моћних интереса", рекао је Хамовић.
И данас, додаје, препознајемо дух империјалног поробљавања и колонизације, у меком и тврдом облику, различите и подмукле атаке на слободу људи и народа, атаке цињене под заставом универзалних вредности.
"Да ли то књижевност запажа или избегава ризике, држећи се препоручених тема, или се пак свега клони и сама се собом забавља? Није реч о политици него честитом књижевном одговору на неизбежне теме", истакао је Хамовић и додао да књижевност упркос свему остаје простор пријатељства о чему сведоче и Београдски сусрети писаца.
Писце је поздравио и помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић.
Он је истакао да је борба за књигу и писану реч међу најважнијим борабама и замолио све госте Сусрета писаца да што више приближе своја дела деци, како би заједно довели до победе књиге.
Писац и председник Управног одбора УКС-а Миодраг Јакшић представио је све учеснике манифестације, посебно добитнике награде "Повеља Мораве" Милисава Миленковића и Атилу Саба Палоца (Мађарска).
Књижевни сусрети трајаће до 24. септембра и биће у знаку неколико годишњица: 150 година од рођења Алексе Шантића, 125 година од рођења Милоша Црњанског, 120 година до рођења Десанке Максимовић и Растка Петровића, 120 година од рођења Федерика Гарсије Лорке и Бертолда Брехта.
