Једногласну одлуку је донео жири у саставу: Радомир Андрић (председник), Милован Витезовић, Петар Жебељан, Слађана Митровић, Радослав Тилгер, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић.
У образложењу је наведено да је Павле Ковачевић (1940) у књижевном стваралаштву достигао врхунске домете, а као афористичар ушао у сазвежђе великана сатире већ првом књигом „До сарказма и напред“ (1967).
У Ковачевићевом опусу највише фасцинирају дубина његових запажања и сликовитост и елеганција књижевног стила, оценио је жири.
Оно што посебно истиче Саву Мартиновића (1935) у врхунском јату српске сатире је, према запажању жирија, његово огледање у читавом низу жанрова - афоризму, епиграму, причи, микро-запису, микро-есеју, питалици и роману.
Његовој знатижељи и литерарном габариту тесни су сви оквири и зато их непрестано мења и размиче, стоји у образложењу које је прочитао Чотрић.
Мартиновић је рекао да се диви жирију који је с толико прецизности доделио награду Павлу Ковачевићу, али и да се поноси оним који са њим добија исту награду и од кога је, иако је млађи, учио да пише сатиру.
За најбољу књигу сатире на српском језику награда „Радоје Домановић“ додељена је Милану Р. Симићу за књигу афоризама „Жуљ на жуљ“ (Друштво „Траг“ и часопис „Наш траг“), Јеремији Лазаревићу за књигу поезије „Филозофија“ („Филип Вишњић“) и Јанку Јелићу за књигу прича „Златни човјек“ (Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори).
Јелић је рекао да свима њима у Матици српској - Друштву чланова у Црној Гори значи признање „Радоје Домановић“ на путу борбе за српски језик, Лазаревићу је награда нови импулс да „више мисли и књизезвно дела на Домановићев начин“, а Симић је афоризмима захвалио на награди која му представља „част и обавезу“.
За теоријски допринос сатири награђен је Витомир Теофиловић (1943), за књигу „Есеји о афоризмима о романима о песмама“ (Геа), коју је жири оценио као књижевни подвиг, капитално издање и енциклопедију српске сатире, посебно афористике.
Признање „Екселенција сатире“, које се додељује најбољим страним сатиричарима, припала је Љубомиру Фелдеку из Братиславе, Михаилу Вешиму из Софије и Владиславу Влаховићу из Подгорице.
