Под управом диригента Кристијана Мандеала извешће Бетовенов Клавирски концерт бр. 4, а на програму су још дела Шуберта и Прокофјева.
Овим концертом почиње циклус "Бетовен виртуоз" који се бави композиторовим неприкосновеним солистичким вештинама.
Бетовен је био један од највећих пијаниста свог времена, изврсно је свирао и виолину, а свирао је и виолончело.
Миљеник домаће публике Александар Маџар прави је избор за отварање циклуса који у фокусу има солистички сјај.
У оквиру своје богате и разноврсне каријере, Маџар редовно наступа широм света, бави се педагошким радом и због бројних обавеза ретко долази у Београд.
Вечерас ће извести Бетовенов 4. клавирски концерт, једно од главних дела пијанистичке литературе, који је сам композитор премијерно извео.
Поред тога што се често изводи и снима, Клавирски концерт бр. 4 се сматра једним од централних остварења овог жанра, а његов други став међу најлепшим у литератури.
Маџар је након завршетка пробе са оркестром казао за Тањуг да је Београдска филхармонија у изузетној форми јер заједно припремају захтевно дело за сваког инструменталисту.
Квалитет звука и квалитет музицирања оркестра достиже ниво који немам у сећању. Одавно нисам сарађивао са бољим оркестром. Пре пет или шест година када сам свирао са Београдском филхармоњом свирао Моцарта на Коларцу видео сам да оркестар изузетно напредује, а сада могу да кажем да су на врхунском нивоу, казао је јуче Маџар и додао да је Бетовенов 4. клавирски концерт научио са свега 18 година.
С једне стране то има предности јер се не мучим са тесктом. Све је већ на хард диску, а са друге стране добро је познато да музичар има проблеме са композицијама које свира дуго. Било би добро да тај концерт могу да сагледам из данашње перспективе а не кроз призму студентског рада и потоњих интервенција. Свако извођење тог концерта је свет за себе и није све под нашом контролом па ћемо видети шта нас чека, казао је Маџар.
Према његовим речима не постоји довољна дистанца од технолошке револуције која нас окружује да би позиционирао класичну музику у новим социјалним околностима који подразумевају све већи број екрана око људи.
Ми то живимо овог тренутка. Морамо имати веру у снагу уметничког израза у класичној музици, који се простире као ласерки знак кроз векове. Ту снагу уметничког израза до сада нису угрозила тривијална збивања као што су технослошке револуције. Морамо живети са вером да ће та музика која нам је нетакнута стигла из 18. и 19. века, остати иста у будућности. Верујем да неће пропасти у наредних 100 година. Што би будућност човечанства била гора у односу на последњих 200 година европске историје, казао је Маџар.
Према његовим речима питање је да ли ће концерт преживети као неки облик друштвеног живота и окупљања људи.
Некада су људи масовно недељом ишли у цркву...Данас то није случај. Видећемо...Верујем у музику, казао је Маџар.
Породица и пријатељи у његовој емотивној мапи чине Београд.
Мама, тата и сестра су за мене прва асоцијација на Београд. Пријатељи из Младости који су незамењиви. Помислио сам и на посластичарницу у Сремској, али ње више нема. Тамо праве сендвиче, казао је Маџар.
