Новосађани одлично познају изузетне извођачке квалитете нашег суграђанина Дејана Богдановића, који већ дуго делује у Италији, па је разумљиво да је и овај његов наступ ишчекиван са нестрпљењем, а сва оправдано висока очекивања од ове концертне вечери увелико су надмашена бриљантним заједничким музицирањем чланова овог дуа који су се слушаоцима представили извођењима програма сачињеног од изузетно комплексних дела.
Иако обојица музичара, виолиниста моћног извођачког темперамента и суверене виртуозне технике Дејан Богдановић и његов пријатељ и дугогодишњи сарадник на плану камерног извођаштва, истакнути италијански пијаниста Габријеле Марија Вијанело уживају изузетну афирмацију као солисти, они су се очито савршено пронашли и у овом камерном дуу, о чему је сведочила њихова пуна посвећеност и танана сарадња у тумачењима одабраних композиција, које су пред обојицу музичара поставиле осетљиве и нимало једноставне извођачке задатке. Њихов наступ отворило је извођење познороматичарске Сонате у Ес дуру, опус 18, Рихарда Штрауса, опсежне троставачне композиције засноване на контрастном сучељавању пасажа лирске мелодиозности, испеваних топлим и префињеним виолинским тоном и одсека бурне драматике и упечатљиво наглашених реских преплета деоница обеју инструмената, све до ефектне завршне кулминације дела у виртуозним међуиграма клавирског и виолинског звука. Њихову интерпретацију су притом одликовали танано понирање у лиричност звучног света Штраусове музике и племенита виртуозност, која је деликатно следила и истицала узбудљиви музички развој дела, од момената потресне медитативне експресивности до бурних провала тријумфалних бујица звука.
Чланови дуа су потом извели једно од кључних дела барокне виолинске литературе, чувену сонату "Ђавољи трилер" италијанског композитора и виртуоза осамнаестог века Ђузепеа Тартинија, изузетно атрактиван комад, који се убраја међу најзахтевнија дела икада написана за овај инструмент. Тартинијева соната, која је по тврђењу њеног аутора настала након сна у којем је Тартини слушао самог ђавола како свира један невероватно леп и тежак комад, заиста је донела веома сложене извођачке новине, међу којима су и особени и занимљиви мелодијски украси- трилери, који су у овој композицији добили нови врло изазован технички третман. Богдановић и Вијанело представили су ово дело надахнуто и енергично у пуној раскоши његове разбокорене барокне мелодиозности, овога пута са водећом улогом виолинске деонице у првом плану, којој је била контрапунктски супростављена одмерено и прецизно тонски и динамички изнијансирана деоница клавира. Наставак концерта Дејана Богдановића и Габријеле Марије Вијанела донео је потом повратак у музички романтизам интерпретацијом Великог концертантног дуа опус 128 Франца Листа, написан у форми варијација на тему Паганинијевог савременика Шарла Лафонта, у којем су обојица чланова дуа поново добили подједнаку прилику да се извођачки искажу, у заносном тумачењу које је пленило пажњу дотераношћу и богатом палетом прозрачног виолинског и клавирског звука. У наставку вечери уследила су упечатљива извођења Елегичне поеме Ежена Исаја, као и мелодијски разиграног, врцавог Валцера-скерцо Чајковског, којима је окончан најављени програм концерта. Након дугих аплауза одушевљене публике и поновљених позива за бис, Дејан Богдановић и Гарбијеле Марија Вијанело извели су још мелодиозну Романсу Рајнхолда Глиера и композицију Гитара Морица Мошковског у бравурозним интерпретацијама које су у великом стилу заокружиле овај сјајни концерт.
Б. Хложан
