Овај по много чему јединствени квартет новосадска публика је била у прилици да чује прошле године у оквиру Новосадских музичких свечаности, а сада долазе са програмом „Janoska Stule goes Symphonic”, који ће спојити џез, латино ритмове и world music са звуком симфонијског оркестра. Карте ће, иначе, моћи ће да се купе на благајни Српског народног позоришта, по ценама од 1.600 и 2.000 динара, а концерт се реализује у сарадњи ВСО и Музичке омладине Новог Сада.
Подсетимо, Франтишек, Ондреј и Роман, браћа Јаношка, уз рођака, контрабасисту Јулијуса Дарвиша, творе веселу, оригиналну музикалну дружину која крстари целом планетом презентујући јединствену звучну оазу властитог музичког света. Света који су назвали једноставно - Јаношка стил!
– То је наше виђење класичне музике данас – појашњава нам пијаниста И композитор Франтишек Јаношка. – У нашу музику смо уткали утицај музичке метрополе у којој смо се школовали, Беча, и комбинујемо га са различитим жанровима као што су yез, поп, балкански мелос, ритмови Латинске Америке, од танга до традиционалне тамошње музике. Основа нашег звука је у клавиру, који окружују два различита звука виолине, једна је више џез а друга класична. Уз, наравно, контрабас као базу! Нама су, иначе, увек највећи изазови били виртуозна дела попут Паганинијевог 24. каприца или Ваксманове Кармен фантазије, и то смо желели да на неки начин повежемо са нашом душом.
Када даље говори о изазовима које Јаношка ансамбл поставља пред себе, Франтишек истиче да је то, без сумње, њихова намера да направе и нешто ново, сопствене композиције и аранжмане, које носе етикету Јаношка стил – дакле, да буду препознатљиви по звучној слици коју праве.
– Ни један од наших концерата није исти. Али импровизација је огроман изазов. Мораш да направиш потпуно нову песму, да је обучеш у ново музичко одело, а да, с друге стране, публици дозволиш да њихове емоције буду потпуно слободне, да могу да аплаудирају, да лупају ногама ако се тако осећају. Таква реакција је врхунац импровизације и заправо највећи изазов који смо себи поставили. Иако негујемо различите музичке стилове, ми се и даље дивимо Јохану Себастијану Баху од којег, за нас, све почиње, али и Паганинију, Хајфецу или Нет Кинг Колу, баш као што велику инспирацију имамо и у музици Мајкла Џексона, Оскара Питерсона, Џорџа Бенсона и тако редом… Јер, постоји само добра и лоша музика!
М. Стајић
