Публици се представило пет златних ансамбала: Фолклорни ансамбл „Вила“ СКУД-а „Железничар“ из Новог Сада, КПД „Једнота“ из Гложана, АКУД „Иво Лола Рибар“ из Београда, СКЦ „Стефан Немања“ из Краљева и Академски фолклорни ансамбл „Оро“ из Ниша, а у оквиру Фестивала премијерно је приказано четрнаест кореографских минијатура, од којих је тринаест први пут изведено. Минијатуре, значајне за очување српског кола као нематеријалног наслеђа, ауторска су дела младих плесача из различитих ансамбала, као и већ признатих кореографа попут Милорада Лонића и Јанка Димитријевића. Кореографи су приказали своју креативност инспирисани различитим мотивима преузетих из свакодневног живота, док су неки од њих били вођени самом емоцијом пратеће мелодије.
Несумњиво је да су неки извођачи кроз своје минијатуре успели да забаве публику, попут минијатуре Баба Дуца заварала момка два, симпатичне љубавне игре Пијачни дан или минијатуре Лутка која осликава дечију одушевљеност новом лутком коју, кроз традиционалан плес, девојчице имитирају. Храбро експериментисање у извођењу различитих врста плесова, попут традиционалног, балета и популарног „хип хопа“ у минијатури Све то је плес оставио је један врло необичан траг на сцени који је изненадио присутне.
Већина кореографа водила се темом надигравања. Тако се у минијатури Другарско надигравање „доказују“ момак и две девојке; у Вирџини два пастира мере своју спретност, док се не испостави да је један од њих прерушена девојка, а кроз надигравање у минијатури Срце у јунака се симболично води борба између два младића за руку младе девојке на мелодију познате и популарне песме Весели се српски роде Данице Црногорчевић. Једина минијатура која није први пут приказана 27. новембра, Сан једног војника кореографа Милорада Лонића, обележена је плесним изразом младе Теодоре Јанковић која је наступала у пару са Луком Војновићем. Ревијално је изведена и минијатура Јарослава Кришке из КПД „Једнота“ под називом Џупуња.
Потресна прича о пожртвованости оца у награђеној минијатури Отац Наталије Стојковић из Ниша изазвала је јаке емоције код публике. Отац, спреман на све – па чак и на прошење на улици у виду играња уз традиционалну мелодију, у жељи да усрећи своју јединицу новим јелеком, на сцени умире пред очима своје ћерке. Још један стасити Нишлија, Александар Младеновић, привукао је пажњу својим ставом, сценским покретом и енергијом у минијатури По игри се препознајемо, док су Коста Јоцић и Јована Васин из ФА „Вила“ показали своје изузетно играчко умеће у такође награђеној кореографији Уочи Васкрса чији су аутори. Још један плесни пар из ФА Вила, Урош Марков и Анђела Убовић, извели су Под сводом небеским – врло комплексну и захтевну кореографију Милорада Лонића која алудира на народну песму Зидање Скадра, али и на симболе града и свесност жртве. Урош и Анђела одушевили су стилизацијом покрета који је пратила упечатљива песма Јесам ли ти јелане у аранжману Илије Рајковића. Са друге стране, минијатуру Јанка Димитријевића Час мачевања, чији нас наслов подсећа на познату слику Паје Јовановића из 1884. године, обележила је савршена синхронизованост три младића, као и њихов борбен, војнички корак и став. Лауреат првог степена ове године освојио је Александар Панић, аутор минијатуре Вером ка путу истине која симболично указује на снагу јединства и заједништва.
Кореографске минијатуре, осим што чувају нематеријално културно наслеђе у виду српског кола, указују на креативност младих људи, који се годинама баве традиционалним плесом и који срцем ступају на сцену одевени у народну ношњу. Својим радом и плесом остављају иза себе траг за будуће нараштаје – младе људе који ће пратити њихове кораке и покрете. Сам пак Фестивал, који окупља на десетине извођача и фолклорних ансамбала из Србије и региона, широј јавности даје слику заједништва младих којима је итекако важно очување традиције у овом модерном свету.
Милица Милошевић
