Портпарол суда Бојана Станковић прецизирала је да је захтев италијанског тужилаштва стигао у суд 31. октобра.
У овом случају ради се о уметничким делима: уље на платну димензија „Портрет Краљице Кристине од Данске“, уље на платну „Мадона са дететом и донатором“, темпера на панелу „Сан Роко", темпера на панелу „Сан Себастиан“, уље на панелу „Поклонство детета са анђелима и свецима“, слика темпера на панелу „Мадона са дететом“, темпера на панелу „Мадона са дететом, свеци, благовест, распеће, триптих“ и темпера на панелу „Мадона и дете на трону“.
Реч је о уметничким делима које је 1941. немачки рајхсмаршал Херман Геринг по високој цени легално купио од породице Контини Бонакоси, преко антиквара Еуденија Вентуре.
Слике су међутим 1949. као одштету на име ратне репарације Југославији доделили органи Америчке окупационе управе у Немачкој. Американци управљали Сабирним центром у Минхену, где су чуване заплењене уметнине нациста, али су италијанске послератне власти 1950. почеле да тврде да је легалном трговином с немачким нацистима од 1936. до 1945. почињена „пљачка италијанске културне баштине“.
У новембру 2015. тужилаштво из Болоње је први пут затражило заплену слика из београдског Народног музеја, а Виши суд у Београду је децембру 2016. одбио тај захтев.
Виши суд је тада закључио да нису испуњене законске претпоставке које су прописане Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима.
Доносећи наведену одлуку, суд је између осталог, ценио да ли у конкретном случају постоје основи сумње да су пријављена службена лица из Италије и Србије предузимањем описаних радњи, остварила законске елементе кривичног дела недозвољена трговина културним добрима или неког другог кривичног дела које се гони по службеној дужности, а који основи сумње би били разлози за одобрење мере привременог одузимања предмета од Народног музеја у Београду, наведено је у тој одлуци суда.
Истовремено, са већ одбијеним захтевом из 2015. године, захтевано је и враћање уметничких добара Републици Италији јер, како су тврдили надлежни органи те државе, осим што слике представљају материјални доказ у кривичном поступку, реч је о добрима која су законито власништво те државе.
Овим поводом историчар уметности и кустос Народног музеја Никола Кусовац рекао је раније да су поменута дела Италијани легално продали за време Другог светског рата, као и да су нека од поменутих дела била изложена у Италији 2004. године, али да тада оспоравања власништва или захтева за повраћај слика није било.
У Народном музеју су рекли да су сва уметничка дела у збиркама Народног музеја законито власништво Републике Србије и напомињу да нису добили никакав званични захтев италијанског тужилаштва поводом осам поменутих слика.
