Изложбу чини избор портретних фотографија из најпознатијих фотографских атељеа који с се налазили у центру Новог Сада у другој половини 19. и почетком 20. века. Кроз близу 200 оригиналних фотографија из Фонда Музеја града Новог Сада, представљен је рад девет фотографа чији је рад обележио почетке историје фотографије на простору Војводине, а сведоче о техничком и естетском развоју портретне фотографије у 19. веку. По речима ауторке изложбе вишег кустоса Иване Јовановић Гудурић ова врста фотографија показује и многе елемнете материјалне и социјалне културе тога времена. Изложба посетиоце води у време када је одлазак код фотографа био посебан тренутак у животу поједница и читаве породице. када су се облачиле најлепше хаљине и одела, стављали шешири и различити модни додаци. Фотографски мајстори начинили су бројне портрете различитих генерација Новосађанки и Новосађана који су кроз ову врсту фотографија потврђивли свој новостечени статус припадника грађанске класе. Изабране фотографије прате текстови о узбудљивим животима и пословним каријерама самих фотографа, као и огласи из тадашње штампе кроз које су рекламирали своје услуге.
Након повремених посета путујућих фотографа, први стални атеље у Новом Саду отворио је у Георгије (Ђорђе) Кнежевић 1854. чиме почиње историја фотографске делатности на овом урбаном простору. Већ на самом почетку седме деценије 19. века, Кнежевић добија и прве конкуренте. Били су то Стефан Вулпе, Игњат Рајс, а нешто касније Игњац Функ и Јулијус Штерн. Јован Рехницер, један од најплодотворнијих новосадских фотографа, почиње рад 1874, а његов атеље у згради Матице српске на Главној пијаци биће активан наредних двадесет година. На самом почетку девете деценије свој први фотографски атеље отвара Јосиф Сингер, који касније добија титулу краљевског фотографа. Он је остао упамћен као врсни портретиста и аутор првих разгледница с новосадским мотивима. У то време у граду раде и фотографи Рајман и Грујић, који се потписују као наследници Јована Рехницера. Извесно време овде су боравили и „краљевски српски фотограф“ Васа Даниловић и Франц Регецки, који ће осамдесетих година постати чувени београдски фотографи. Крајем 19. века рад почиње Дезидер Вајда, који је, уз Рехницера и Сингера, свакако био један од најзначајнијих „фотографа новосадског грађанства“. Сам почетак 20. века обележиће рад Ивана Стојковића, који је био власник првог наменски грађеног фотографског атељеа у Новом Саду.
Ауторка изложбе Ивана Јовановић Гудурић ће током трајања изложбе одржати два предавања: „Прикупљање и презентација старих фотографија” 26. априла и „Почеци историје фотографије у Новом Саду” 16. маја. Овом изложбом Медија центар „Одбрана“ учествује у програму манифестације Београдски месец фотографије, као и музејској манифестацији Музеји за 10.
Н. П.
