- Идеју је покренула локална заједница - група становника овог дела града и људи који су се бавили културном баштином Алмашког краја, окупљена око организације „Алмашани„, основане 2005. године у протесту против изградње саобраћајнице која би уништила остатке до тада већ начетог старог језгра - подсећа координаторка Мреже културних станица Виолета Ђерковић. - Идеја за претварање напуштене фабрике за бојење свиле у простор намењен култури потекла је од те заједнице, коју су, поред локалних становника, чинили и ентузијасти - експерти који нису живели у крају, али су били свесни вредности коју за материјалну и нематеријалну баштину града Новог Сада он носи. Једно од средишта визије тих људи, можемо слободно рећи да је то била визија јер је из онога што је постојало пре обнове била потребна моћ имагинације да би се могло замислити оно што имамо данас, била је данашња Свилара. Без крова, са полусрушеним зидовима, са шумом дрвећа и шибља које је расло на месту данашње главне сале, требало је замислити оно што имамо данас. Обнова Свиларе говори о томе колика је моћ идеје уколико се у њу заиста верује и која почива на аутентичном јавном интересу.
„Свилара„ је друга културна станица која је отворена 2018. године са циљем децентрализације културних садржаја. Сама идеја рођена је много раније, а жеља за успешном реализацијом није нестајала.
- Из перспективе Алмашана, чија сам и сама активисткиња, тај процес траје од 2007 – 2008. године, када је идеја рођена - наводи Виолета Ђерковић. - Лобирање за реализацију идеје код различитих доносилаца одлука који су се кроз време мењали почиње 2008 - 2009. године, различитим интензитетом. Када је Нови Сад проглашен за Европску престоницу кутуре, „Алмашани„ су заговарачки процес интензивирали, представили идеју менаyменту пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”, који ју је укључио у пројекат Културне станице, и, могли бисмо рећи, остало је историја. Од момента доношења одлуке да се уђе у процес обнове, сам физички процес текао је доста брзо.
ЕПК кључни фактор у процесу настанка Свиларе
Иницирана и прихваћена од стране локалне заједнице, а подржана и реализована у оквиру пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”, Свилара је репрезентативан пример ревитализације и синергије различитих актера уједињених заједничким вредностима и циљевима.
- Препознавањем идеје локалне заједнице и укључивањем те идеје у пројекат Културне станице који је већ постојао у апликационој књизи, пројекат „Нови Сад – Европска престоница културе” био је један од кључних катализатора у процесу настанка и развоја Свиларе - објашњава Виолета Ђерковић. - Да Нови Сад није постао Европска престоница културе, данас не би било Свиларе. Једнако тако, не би је било ни без идеје и дугогодишњег актитвног залагања локалне заједнице, као ни без препознавања свега тога од стране доносилаца одлука који су финално одлучили да се пројекат реализује. Некада и самој себи досадим понављајући ово, али нема другог начина да се то каже - ово је чист синергијски пројекат. То значи да се сарадњом различитих актера дошло до нове вредности која је не само већа, што упућује на квантитативне показатеље, већ и различита од онога што су у процес или у ту једначину унели појединачни актери. Такође, изостанком било ког актера у било којој фази овог процеса, ма колико он био мали или велики, разултат би изостао. Из моје перспективе, то је највећа лепота учешћа у једном овако, за наше прилике потпуно јединственом процесу.
Чување историје од заборава
Према речима Виолете Ђерковић, све приче о Свилари требало би чувати од заборава и разумети на који начин су уткане у наш данашњи живот, и како могу послужити као инспирација за будућност.
- На месту где је данас Свилара радиле су младе жене, неретко чак и девојчице, које су радећи тај посао често обољевале јер су се за бојење свиле користиле разне хемикалије - открива Виолета Ђерковић. - То је разлог што је у Свилари својевремено постојала и амбуланта. Није свака прича у вези са културном баштином романтична и оно што је у очувању и интерпретацији баштине важно јесте да се сачува сећање на све њене аспекте. Осим прича о момцима који сачекују девојке исред Свиларе, знајући да се некад и потуку из тих разлога, било је и оваквих, као и прича о злоупотреби дечјег рада.
Простор за презентацију уметничких и културних садржаја
Свилара је, уз Еђшег, прва кутурна станица у оквиру Мреже културних станица. Почетком рада ове две културне станице отворен је простор за другачију презентацију уметничких и кутурних садржаја, на начин који је за нијансу неформалнији у односу на класичне установе културе и који доводи неку нову публику.
- То је публика која из различитих разлога можда није била публика дотадашњих установа културе - појашњава Виолета Ђерковић. - Постојало је једно занимљиво истраживање које је начињено пре израде важеће Стратегије културног развоја Града, а које је показало да се део грађана осећа искљученим из културног живота града, да уметнички садржаји који се пласирају у установама тзв. високе културе нису за њих. Културне станице су покушај одговора на овај проблем, чини нам се за сада – успешан. У том смислу, значај је велики. Свилара је, посебно имајући у виду начин њеног настанка, заснована на активном учешћу заједнице у борби за унапређење јавног простора који је окружује, идеалан типски пример онога што је основна идеја Мреже културних станица.
Како у годинама које су јој претходиле, тако и у самој титуларној години Евроспке престонице културе, Културна станица „Свилара„ била је свима добро позната локација када су у питању програми реализовани у оквиру пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”. Од изложби, преко музичког и гастрономског програма, па све до различитих конференција и панел дискусија, координаторки Мреже културних станица Виолети Ђерковић није било лако да издвоји најзначајније пројекте одржане у Културној станици „Свилара„.
- То су пре свега пројекти локалне заједнице или у вези са локалном заједницом, ту је сарадња са АУНС, која је на неки начин део КС „Свилара”, ту је пројекат сарадње са Центром за промоцију науке кроз отварање Научног клуба у Свилари, ту је пројекат „Свилара оутреаћ” кроз који се одржава и интензивира међународна сарадња - наглашава Виолета Ђерковић. - Ако бих смела да дозволим себи и мало личног, оно што ми је посебно драго јесте препознатљивост „Свиларе„ као места за извођење домаће савремене уметничке музике. Када у нашој сали слушам музику Александре Вребалов, па још у извођењу Камерате или Тајј квартета, то је за мене нешто непроцењиво. Разлог због којег радим овај посао.
Шта истиче Културну станицу „Свилара”?
„Свилара„ се разликује од других културних станица по путу настанка који, како објашњава Виолета Ђерковић, иде од доле према горе, тзв. боттом уп приступ.
- У мањој или већој мери тај приступ садржан је и у другим станицама, али је у случају „Свиларе„ најизразитији и најпотпунији - сматра она. - Један од доказа у прилог овој тврдњи јесте и актуелна урбана обнова Алмашког краја – један од највећих пројеката овог типа, заснован на интерпретацији баштине, а чијој је реализацији Свилара значајно допринела, на онај нама омиљен – синергијски начин.
Мисија и будућност Културне станице „Свилара”
Координаторка Мреже културних станица Виолета Ђерковић истиче да је мисија Културне станице „Свилара„ да у свом природном и културном окружењу буде не само физичко место, већ и идејна и програмска платформа за укључивање што већег броја свих грађана у културни живот.
- Циљ је да се што већем броју грађана омогући укључивање у културни живот града, не само кроз могућност да се одређени културни и уметнички садржаји виде као публика, већ да их у наредном кораку и сами креирају или у њима учествују - објашњава Ђеррковић. - То се и дешава и надамо се да ће кроз време бити све интензивније и да ће она деца која данас долазе са школом или са родитељима, често и онако успут, на изложбе, концерте, радионице у „Свилару„, стасати у будуће креативце који ће је доживљавати као природан простор за реализацију својих, рецимо, уметничких идеја.
Интензивнији развој аматеризма, развој аутентичног малог фестивала креативности заснованог на локалној баштини, као и интензиван наставак сарадње са међународном културно – уметничком сценом следећи је корак за Културну станицу „Свилара„.
- Пројекат „Нови Сад – Европска престоница културе” показао је да могућности за ово постоје, да су велике, јер је до краја године титуле кроз културне станице прошло више од 3.500 уметника, и да су резлутати ове сарадње огромни, како за уметнике из иностранства, тако и за нашу локалну уметничку сцену и за нашу локалну заједницу. Посебно смо поносни на сарадњу са Центром за промоцију науке, који је недавно у „Свилари„ отворио Научни клуб. Ово ће бити место, али, још једном, и програмска платформа за пројекте који изражавају везу између науке и уметности, науке и културе, које су органске и постоје по дефиницији, али данас су посебно актуелне - закључила је Виолета Ђерковић.
А. Брзак
О културним станицама као новим средиштима културе сазнајте више на https://kulturnestanice.rs/
