Донедавни заменик градоначелника Београда Горан Весић у уводној речи се присетио да је Пекића први пут видео 1990. године на опозиционим демонстрацијама у Београду, када је "био почаствован што хода у истој колони са писцем".
Весић је рекао да се колона зауставила код старе зграде Скупштине Србије у улици Крлаја Милана где су демонстранти сели на Пекићев предлог на асфалт.
Иако је полиција је била зауставила саобраћај код "Лондона" један бели голф је прошао и почео се брзо приближавати демонстратима.
Пекић није устао. Остао је да седи у првом реду, непомичан пркосећи. Аутомобил се уз шкрипу гума једва зауставио на метар, два од Пекића, присетио се Весић.
Пекић је био један од најзначајнијих српских књижевника 20. века. Романсијер, драмски писац, сценариста... који је задужио нашу културу и друштво, оценио је Весић.
Према његовим речима, три деценије после одласка Пекића можда је прилика да "размислимо да ли би било боље да смо послушали поруке Пекића и његових дела".
Присутнима се обратила и пишчева кћерка Александра Пекић која је рекла да се овим окупљањем слави живот њеног оца, подсетивши да је Весић заслужан за подизање споменика писцу.
Пекић је рекла да је свог оца апсолутно обожавала, да је за њу представљао све што је сматрала добрим и великодушним, и "био је бескомпромисни отац, супруг и пријатељ".
Бранио је своје, без обзира да ли је било згодно или није, у време када се за то завршавало у затвору. Научио ме много о пријатељсту, да треба волети човека какав је, са свим манама, разумети га у тузи и славити победе са њим, рекла је, између осталог, Пекић.
Глумац Петар Бенчина прочитао је текст "Пекић о томе зашто је написао ''Беснило“, односно пишчеву филозофију на којој је заснован чувени роман.
Догађај су организовали Дом омладине Београда и Фондација "Борислав Пекић", која је посетиоцима поклањала примерке Лагуниног издања “Беснила” и других пишчевих наслова, са посветом пишчеве кћерке.
