Гостовање једног од најпознатијих архитеката на свету Алехандра Аравене, добитника Прицкерове награде, највредније у области архитектуре, посебно је обележило ову недељу, а због великог интересовања и у рекордном року попуњених места за његово предавање у Културној станици “Барка”, организован је и други термин у Дистрикту. Овим је Калеидоскоп културе, без претеривања, успео да направи преседан кад је реч о архитектури као уметности, окупивши на тим предавањима готово 2.000 људи.
Алехандро Аравена први пут је у овом делу Европе, а публици у Новом Саду представио је пројекат социјалног становања у Чилеу, који је покренуо у оквиру своје фирме “Елементал”, по чему је постао познат широм света.
- Када разговарам са широм публиком о архитектури, волим да почнем што даље од саме архитектуре. Покушавамо да испитамо људско стање, зашто се, као врста, понашамо на начин на који се понашамо, појединачно или колективно – истакао је Аравена. - Након тога долазимо до архитектонских операција које се баве тим питањима. Најпоноснији сам на то што сам успео да направим тим који се креће као племе. Нисмо породица, али бринемо једни за друге, делимо оштар смисао за хумор, радимо мудро, поред напора, али не губимо перспективу, шта је важно у животу.
Изузетно велико интересовање изазвао је и стручни панел “Будуће модерности” у Културној станици “ОПЕНС”. Одговор на питање будућих модерних токова урбанистичког развоја града понудили су архитекте, стручњаци из области дигиталних технологија, социолози и други учесници, а панел је окупио три значајне регионалне платформе које се баве истраживањем и стратешким планирањем урбаног простора – Делталаб из Ријеке (Хрватска), “Urban design studio Sarajevo” (Босна и Херцеговина) и “База – Платформа за просторне праксе” из Новог Сада. У оквиру тога представљена су три случаја будућег урбаног развоја Ријеке, Сарајева и Новог Сада, након чега је одржана панел дискусија са учесницима и публиком. “Будуће модерности” инспирисале су присутне да креативно и критички размишљају о будућности градова у контексту технологије и друштва, подстичући иновативне идеје и решења која могу да обликују урбани пејзаж сутрашњице.
Изложба “Кухиње (Фрагменти) – цртице из историје и популарне културе” отворена је у суботу, 7. октобра, у Дистрикту, а до 28. октобра пратиће је тематска предавања, шетње и ауторска вођења. Пре самог отварања организована је шетња Лиманима 3 и 4 са академиком Браниславом Митровићем који је говорио о двема зградама на Лиману које је, поред осталих, пројектовао осамдесетих година.
- Био је то после дужег времена мој сусрет са зградама које сам 80-их пројектовао. Наравно, промене су присутне, увек је дилема у којој мери смо погодили оно што би требало да траје, некад је крив пројектант, некад сами корисници, па се то преклапа… - наводи Бранислав Митровић. – Увек је задовољство говорити о архитектури и искуству које сам прошао. Овде је највише било младих, можда некоме нешто и помогне. Као архитекта, најрањивији сам кад видим да се девастира фасада, тај део комуникације између објекта и града.
Чињеницу да је архитектура део догађаја првенствено намењеног уметности Митровић је окарактерисао као нешто чему се тежи.
- Ми архитекти упорно покушавамо да будемо у зони културе и примећени – потврдио је он. – Мислим да је архитектура генерално на маргини догађаја у овом нашем друштву. Архитектура је девастирана, ми имамо Београд на води и разне градове на води, то је непоштовање професије, амбијент у коме настају карикатурални објекти… У једном таквом друштву чини ми се да су овакви догађаји веома драгоцени и ја то посматрам не само као однос архитектуре и културе, него као однос друштва и политике према архитектури. С друге стране, претварање овог простора, некадашњег индустријског комплекса, касније девастираног, у простор за културу сматрам неопходним, потребним, драгоценим и сјајним. Овде се преклапају све нити културе и наших живота, и кад је архитектура у томе, онда је то сјајно.
Све активности које су током недеље архитектуре пратиле изложбу “Кухиње (Фрагменти) – цртице из историје и популарне културе”, приказане су на фотографијама и паноима у Дистрикту.
- Током недеље посвећене архитектури посетили смо више станова на Лиманима 1 и 3, разговарали са власницима станова, фотографисали, гледали шта ваља и не ваља, шта би они желели да промене и све то приказали у оквиру изложбе - објаснио архитекта и један од аутора изложбе Илија Губић. – Имали смо радионицу са студентима који су пројектовали кухиње за особе са инвалидитетом, сарађивали са центром “Живети усправно”, у оквиру чега су особе са инвалидитетом говориле о својим потребама у кухињи. Изложбом смо само започели причу о кухињама. Приказали смо на који начин су се кухиње правиле 20-их у Новом Саду, како су приказиване кроз телевизијске емисије, у цртаној серији “Симпсонови”, у Барбикиној кући... Кроз кухиње које смо приказали публика може да види детаље из историје архитектуре и становања. Изложба ће бити отворена до 28. октобра и непрестано ће се допуњавати, тако да позивамо грађане да наставе да шаљу фотографије својих кухиња, а то могу да учине путем имејл-адресе davkuhinje@gmail.com или путем поруке на Фејсбук страници "Друштво архитеката Војводине". На тај начин грађани су део изложбе.
Б. Павковић
