Управо због тога је крајем прошле године објављена интерактивна електронска публикација „Водич кроз панк културу у Новом Саду“, у издању Академије уметности Универзитета у Новом Саду, у којој аутори, музиколози Милан Милојковић, Ира Проданов, Адриана Сабо и Љубица Илић, сагледавају богату палету музичких, политичких и уметничких идеја које је панк донео на наше просторе (https://akademija.uns.ac.rs/pf/vodic-kroz-pank-kulturu-u-novom-sadu/).
Публикација је подељена на шест поглавља: Осврт на литературу, методологију и терминологију, Почеци панка и новог таласа у Југославији, Панк музика у Новом Саду, Жене у новосадском панку, Штампане публикације о новосадском панку и Новосадски фанзини осамдесетих година. Ове кључне аспекте развоја панка у граду, аутори су сагледали обрађујући широки спектар извора и артефаката – од домаће и иностране академске литературе, публицистичких издања, фанзина и буклета, преко званичних албума и оних објављених самосталним залагањем музичара и љубитеља, све до визуелних материјала и усменог наслеђа локалне панк културе. С обзиром на то да је публикација доступна у електронском облику, она садржи хиперлинкове који директно воде читаоца до звучних, видео и текстуалних записа доступних на интернету. Иако већ постоје публикације посвећене овој теми, попут чувене „Новосадске панк верзије“ и „НС рокопедије“, „Водич“ се разликује од њих по својој академској концепцији и начину на који је обрађена доступна грађа, те их укључује у разматрање уз остала малобројна издања о панку.
„Водич“ обухвата период од самих почетака све до данас, уз осврт на развој ове врсте музике у Словенији, Хрватској и Београду, (поред Новог Сада), сагледавајући панк и нови талас пре свега као музички израз са истакнутим иделошким одређењима. Виталност овог жанра током четири деценије непрестаног присуства у укупном звучању града, довела је до диференцирања на Ои!, хардкор, пост-панк и друга усмерења, свако са својим карактеристикама, која су обрађена у књизи у засебним целинама. Будући да је град био домаћин многим бендовима из целе Србије и иностранства, обрађени су и поједини значајнији концерти, фестивали и манифестације (To be punk, Ритам Европе). Аутори су се потрудили да изузетно велики број бендова буде заступљен у публикацији, од најпопуларнијих новосадских састава (од којих неколико делује и данас), до оних којима је досад посвећивана мања пажња, као што су: „Пекиншка патка“, „Обојени програм“, „Луна“, „Збогом Брус Ли“, „Лабораторија звука“, „Генерација без будућности“, „Ла Страда“, „Врисак генерације“, „Атеист реп“, „Ритам нереда“, „Мистер Џоинт“, „Капетан Леши“, „Инвалиди ума“, женски бендови „Боје“ и „Три капљице“ и многи други. Нису изостављене ни информације о култним местима окупљања и одржавања концерата панкера, о феномену жена у панк бендовима, а дати су и прикази познатих монографија, појединих новинских чланака, интервјуа, фотографија и плаката, уз посебну пажњу посвећену фанзинима (Бољи живот, Три другара).
Евидентно је да атрактивност и утицај панка као нечег више од музике у нашем граду – панка као духа и става, не јењава. Детаљан и студиозан приступ аутора у публикацији, њихова посвећеност у проучавању и темељно разумевање значаја панк покрета на нашим просторима, доприноси његовом очувању и промоцији. Књига је намењена пре свега студентима популарне музике, музиколозима и другим академским истраживачима, али се може препоручити и широј публици, нарочито љубитељима ове врсте музике. Зато се оправдано може претпоставити да ће ова публикација, уз оне већ постојеће, бити сигурна основа будућим истраживањима панка као културе која је оставили дубоки траг у музичкој и друштвеној историји Југославије и Новог Сада.
Јана Томић
