- Окупили смо се да представимо регионалне праксе које се на специфичан начин баве како развијати средину и град у будућности - рекао је Слободан Јовић у име домаћина - Базе из Новог Сада. - Овој је одличан начин да разменимо мишљена, да се дружимо, радимо заједно на пројектима, јер смо убеђени да оно што фали нашем граду, као и градовима одакле долазе наши гости, али и многим другим, јесу идеје развоја. Недостатак идеја је кључан, а да би се створили нови правци развоја, морамо имати нове методологије и праксе које воде до нових идеја, јер само тако можемо доћи до правих решења будуће модерности наших градова. Желимо присутне да усмеримо да креативно и критички размишљају о будућности градова у контексту технологије и друштва, да подстичемо иновативне идеје и решења која могу да обликују урбани пејзаж сутрашњице.
„Будуће модерности” - Pop-UpThinkTankо купио је три значајне регионалне платформе које се баве истраживањем и стратешким планирањем урбаног простора, а публика је могла да чује смернице будућег урбаног развоја Ријеке, Сарајева и Новог Сада. Један од кључних фокуса овог догађаја био је указивање на значај образовања у будућем обликовању градова, односно на иновативне образовне приступе који могу да оснаже појединце и заједницу да боље разумеју свет који се брзо мења.
Центар за урбану транзицију, архитектуру и урбанизам, односно мултидисциплинарни центар Свеучилишта у Ријеци посвећен истраживању и пракси просторног и стратешког дизајна у контексту савремених политичких, еколошких и технолошких криза - Делталаб представила је гошћа из Хрватске Ида Крижај Леко. Она је истакла да се кроз две повезане осе деловања – интердисциплинарне универзитетске специјалистичке студије Урбани студији, те истраживачку, консултантску и архитектонску праксу – Делталаб, критички испитује и прагматично развија просторна и стратешка решења с мисијом стварања услова за радикално нову, отворену и отпорну будућност.
Како је речено Делталаб негује интердисциплинарност и иновативне моделе сарадње нужне за развој адаптибилних структура знања у свету непредвидљивих вишеструких криза. Окупља архитекте, дизајнере, инжењере, предузетнике, социологе, културологе, филозофе, уметнике, активисте и многе друге сараднике, кроз краткорочне и средњорочне пројекте у домену простора, културе, нових технологија и јавних политика...
Ида Крижај Леко говорила је о искуствима Ријеке из 2020. који тада носио титулу Европске престонице културе, као и о актуелниом пројекту „Жилави кампус” и указала на значај интердисциплинарног образовања младих.
О урбаној трансформацији Сарајева и раду Урбан десигн студија из овог града говорио је Јасмин Сирчо. Он је објаснио да овај пројекат подржава модернизацију урбаног планирања у Кантону Сарајево, предлажући алат за дигитално доношење одлука за планирање града у следећих 30 година.
- Кроз различите иницијативе пројекат доприноси ревитализацији Сарајева и стварању бољих услова за одржив и економски оправдан развој, што је важно, пошто је неопходно нешто учини како би се Сарајево развијало ван самог језгра, односно према Требевићу, Игману и брду Жуч. Уједно, сагледава се и проблематика великог загађења ваздуха у граду. Рецимо, могуће је кроз 3Д моделовање видети колико неке грађевине утичу на блокирање протока ваздуха - рекао је Сирчо.
- Реконструкција Дистрикта је веома значајна. Ово место је било место културе и уметности, која се развијала спонтано, али обнова је донела нови живот овом простору, који ће се тек у потпуности заживети у будућности. Као архитекте, сматрамо да је овај простор један велики потенцијал, али како ће се развијати, како заживети, тек ће се видети - рекао је Слободан Јовић.
Овај мултидисциплинарни пројекат укључује недавно успостављен простор за рад и догађаје „Урбан Десигн Студио Сарајево“, децентрализовану лабораторију за истраживање, прикупљање података и едукацију „Студио Мобил“, дигитални близанац цијелог града Сарајева, мале и прототипске архитектонске интервенције и наставу на Федералном институту за технологију у Зüрицху и Универзитету у Сарајеву.
О пројектима Платформе за просторне праксе - Базе, говорила је Драгана Константиновић. Присутне је подсетила да је База организовала јединствену мултимедијалну изложбу „Нови Сад - модерни град„ у простору СПЦ „Војводина” где је, кроз шест прича, указано на кључне процесе који су креирали модерност Новог Сада. Посетиоци су на тој изложби могли да виде неприказане архивске снимке изградње Новог Сада, од индустријализације до изградње инфраструктуре и бројних познатих простора у граду.
- Поносни смо што смо, након изложбе издали и књигу „Нови Сад модерни град” која представља још један корак у нашем дугогодишњем истраживању. Као стручњаци окупили смо се и издали и стручну монографију о Спенсу, која даје допринос разумевању настајања, трајања и опстанка једног од најзначајнијих новосадских објеката - нагласила је Драгана Константиновић.
Иначе, БАЗА је организација фокусирана на креативно истраживање градског простора, прошлости и садашњости, у циљу креирања стратешких наратива новог урбаног развоја, а у контексту савременог друштва и савремених технологија. Негујући интердисциплинарни приступ, База је активна у домену визуелних и културолошких просторних комуникација између града и његових грађана. Оријентисана локално, промовише глобално знање о изузетним просторним праксама и њиховим деловањима. База практикује и, кроз нове идеје и нове иницијативе, промовише стално променљиве погледе на право на град. Чланови Базе, од којих већина долази са Факултета техничких наука, у свом вишегодишњем раду фокусирају се на методолошки приступ, који се креће од темељног истраживања физичке структуре градског простора и његове слојевите историје, до креативног и спекулативног промишљања о његовом будућем развоју.
У оквиру завршне дискусије усаглашени су ставови да је важна међурегионална сарадња, размена мишљења и учешће у заједничким пројектима, као и размена идеја, које воде ка новим вредностима и новим решењима, која могу допринети „Будућој модерности”.
А. Брзак
