Подсетимо, истакнути драмски уметник је изненада трагично преминуо 9. априла, а сахрана ће бити одржана сутра у 12 сати на Новом Бежанијском гробљу у Београду.
Управник овог театра "Душко Радовић", редитељ Александар Николић са приметно великим болом признао је колико је веома тешко говорити о Бојану и признати да га нема.
Истакао је невероватну продуктивност преминулог глумца, те да је остварио чак 30 улога у овом театру за 20 година од када је постао његов стални члан.
"Бојан ми је одмах изашао у сусрет када сам дошао на место управника, помогао ми је са драгоценим саветима. За ово кратко време упознао сам једну топлу, предивну особу, благу, позитивну, заштитнички настројену. Био је јако вредан, требало је остварити улоге у 30 представа, замислите колики је то рад и посвећеност. Драги Бојане, не формално као управник, већ лично сам ти захвалан на свему што си нам подарио", са тугом је говорио Александар Николић.
Бојан Лазаров је студирао глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Бора Драшковића.
Од 1996. године професионално глуми у позоришту, на филму и телевизији.
Био је члан Народног позоришта у Сомбору у почетку, да би онда прешао у престоницу, пре свега у театар за децу “Душко Радовић", али је остварио паралелно и каријеру у ЈДП-у.
Остварио је многе значајне улоге управо у позориштима Београда и Сомбора.
Колега из позоришта "Душко Радовић", глумац Милош Анђелковић, изјавио је да је Лазаров био најбољи комицар икад са којим је имао прилику да ради.
"Нисам веома дуго схватао у чему је тајна. Онда тек касније ми је постајало јасно. Бојан је првенствено желео да забави себе, онда своје ближње, а то смо ми, колеге на сцени. Кад постигне то да нас забави, онда више није бринуо о публици. Знао је да је тад успех загарантован", на ивици суза је Анђелковић приближио вансеријски таленат преминулог колеге.
"Нико није могао да се опусти са њим на сцени. Брзина импровизација и глумачких решења које је он имао, била је увек задивљујућа. То није успевао свако да испрати. Зато сам често бежао од њега на позорници, да не завршим са плакањем од смеха", присећао се глумац свих авантура са Бојаном на извођењу представа.
Актуелне представе у Малом позоришту „Душко Радовић“ у којима је играо су - „Ноћ у Мерлиновом замку“, „Преваранти“, „Цар је го!“, „Мала школа рокенрола“, „Мали каплар“, „Скоро свако може да падне, осим чапље!“ и већи део њих су приказани као инсерти на видео биму.
"Многи глумци ће на почетку процеса рада на представи, доносити тек мрвице, али не и Бојан, он је доносио читаве блокове. Био је невероватно, невиђено брз, прави вулкан из ког куљају идеје, шарм, духовитост, доброта", објаснио је млади глумац и напоменуо да је Лазаров увек у бифеу позоришта био епицентар.
"Сећам се да су давно причали како је Мира Ступица у клубу ЈДП-а препричавала анегдоте са пијаце, у суштини описивала један сасвим обичан дан. Када је касније неко други причао о пијаци од глумица, то није било то, није довољно занимљиво. Тако нешто је знала само Мира Ступица. Исто тако и наш Боки, један једини и непоновљив, умео је да прича анегдоте. Други су покушавали, као и ја, упорно, али једноставно нисмо могли. Увек је ту нешто недостајало, што је имао само Бојан", закључио је свој веома надахнут и емотиван говор Милош Анђелковић.
Филмски режисер и сценариста Мирослав Момчиловић са кнедлом у грлу присећао се колико је Лазаров волео да сам препева многе познате песме домаће рок музике и све около тиме забављао.
"Бојан је био веома дарежљив, вредан уметник. Често је био за шанком након посла, наручи уобичајено еспресо и Кола Колу, и могао је тако сатима да стоји, скоро на једној нози, као фламингос. Ко не познаје фламингосе, не познаје довољно ни уметност. Те животиње уживају у својој лепоти, воле да су изложене сунцу. Док је лепо време, они су ту, шепуре се. А кад наиђе невреме, киша, они само нестану, нигде их нема, јер не желе да се тако мокри, покисли, појаве у јавности", анализирао је Момчиловић поређење фламингоса и Лазарова.
"Тако се и Бојан повуче када прође лепо време, нико не зна где је, нестане, буде невидљив... Да би се поново појавио сасвим изненада, и опет био топао, емотиван, луцидан, шармантан, у центру пажње, све до новог невремена", приметио је редитељ, и био је пуштен инсерт из његовог филма и мини серије "Викенд са ћалетом" (2020), где је Лазаров остварио епизодну улогу.
"Ако је неком био потребан сан и одмор, то си ти, драги Боки. Завеса је спуштена, добри мој. Одмори се тамо где год да си отишао. Више нема невремена", закључио је редитељ Момчиловић.
У два периода, Бојан Лазаров је закључно са 2014. годином обављао функцију в. д. директора позоришта „Душко Радовић“.
Осим тога, паралелно је годинама градио веома успешну каријеру у Југословенском драмском позоришту где је одиграо незаборавне улоге у представама - “Швабица” Лазе Лазаревића, “Замак” Франца Кафке, “Федрина љубав” Саре Кејн, “Драма о Мирјани и овима око ње” Ивора Мартинића, “Много буке ни око чега” и “Хамлет” Вилијама Шекспира, “Записи из подземља” Фјодора М. Достојевског, “Под жрвњем” Драгослава Ненадића, “Врат од стакла” Биљане Србљановић, “Из јуначког живота грађанства” Карла Штернхајма.
Последњу ролу у ЈДП-у је остварио у грађанској драми “Пучина” Бранислава Нушића, у режији Егона Савина, у првој половини 2021. године.
Колегиница глумица Ивана В. Јовановић из Народног позоришта Сомбор подсетила је да је Бојан у овај театар дошао 1996.године и остварио низ запажених улога у представама "Декамерон", "Афера недужне Анабеле", "Сумњиво лице", радећи са редитељима као сдто су Кокан Младеновић или Јагош Марковић, те да је након преласка у Београд остао и даље веран Сомбору и увек долазио на њихов чувени позоришни маратон на крају сезоне.
Остварио је више од 40 улога у позориштима у Београду и у сомборском Народном позоришту, сарађивао са већином значајних редитеља на овим просторима.
"Нека је добар и леп тај пут на који си отишао, барем упола прелеп какав је био онај који си нам оставио за собом", у сузама се опростила глумица Ивана В. Јовановић.
Анђелика Симић, сада глумица ЈДП-а, некада члан НП Сомбор, захвалила се Бојану Лазарову на дару и јединственом таленту који им је поклонио, на срећи, љубави и хумору који је био неодољив и рекла да жели да то учини управо на овој позорници његовог матичног театра.
"Хвала ти за све твоје улоге, што си био добар човек, пријатељ многима, што си делио радост живота, што си се играо и стварао са нама. У миру и спокоју да нам живиш даље у светлости. Живео нам Бојан Лазаров", опростила се глумица Анђелика Симић.
