Окупљајући најзначајнија регионална имена из области књижевности и других уметничких пракси које из ње произилазе, недеља књижевности овогодишњег Калеидоскопа културе донела је разговоре са ауторима и ауторкама, као одступања од устаљених начина књижевних промоција, и понудила је одговоре на питање зашто су нам књиге важне, али и колико је битно одржавање манифестација као што је Калеидоскоп културе.
Концепт Калеидоскопа културе је грандиозан
- Знате како кажу – разноликост је зачин живота - рекао је писац, новинар и књижевни преводилац Мухарем Баздуљ. - Мислим да је то нешто што је корисно из више разлога, зато што ми и живимо у епохи где имате више тих уметности и синергије. И књижевно вече је увек нека врста позоришне представе. Књижевност у свом основном облику подразумева читање у библиотеци или код куће. Исто тако врло често у сликарству постоје литерални мотиви, у музици постоји либрета, све што долази из света књижевности. Позориште и филм исто је да су направљени да извиру из наративне уметности. Тако да мислим да се Калеидоскоп културе служи добрим концептом. Мислим да је важно да се шири публика у свим врстама уметности, јер чини ми се да је једна од опасности сваке уметности да се претвори у једну врсту фах идиотизма, односно да води у регресију.
Он је додао да су утисци веома позитивни, те да он наступа на сличним трибинама и да ова на Калеидоскопу културе заиста спада међу бољима на којима је био.
- Било је пуно људи и публика је била одлична. И што се тиче говорника направљена је добра селекција што генерацијски, што из контекста из којег долазимо, начин образовања, сви смо различити и онда су самим тим и коментари били занимљиви за дискусију - каже Баздуљ.
Њему су се у књижевном разговору придружила и овогодишња добитница НИН-ове награде за роман Даница Вукићевић којој се концепт Калеидоскопа културе чини грандиозним.
- Нисам из Новог Сада, па нисам имала прилику да уживам као и сви током целог Калеидоскопа културе. Сада сам искористила ту прилику и обишла сам изложбе у Дистрикту док се не затворе. Цео концепт Калеидоскопа културе ми је фантастичан. Врло је амбициозно, има много ствари да се види, знам да је била и недеља посвећена архитектури и жао ми је што нисам стигла да погледам изложбу о кухињама. Да, свиђа ми се концепт, свиђа ми се што људи имају времена да обиђу све и простор Дистрикта је одличан - оценила је ову јединствену манифестацију Даница.
Уз њих, на књижевном панелу говорила је и сликарка и књижевница Милица Вучковић. Њене су књижевне креације само још једна интерпретација друштва, унутрашњих стања, дилема и страхова, исписана језиком пуном слика и ритма.
- Нисам имала много прилика да будем део оваквог концепта јер они ни не постоје у толиком броју. Чини ми се некако да је у свету културе, инфраструктура која се тиче књижевног света најразвијенија где се ту суштински аутори не баве промоцијом свог рада и свим другим стварима којима се рецимо баве сликари, будући да су те уметности код нас, не скрајнуте, већ се осећа тај дефицит структуре и организације. Тако да, ја мислим да таква идеја да се све уметности обједине, и пођеднако да им се да на значају је једна од могућих идеја како би све ово друго могло да функционише. Јако ми се допало књижевно вече. Ја сам, иначе, први пут у Дистрикту и одушевљена сам што ово овде постоји и што је читав програм толико разнолик и надам се да ће живети што дуже - истакла је Милица Вучковић.
Назив Калеидоскопа културе се потпуно уклапа у његов концепт
Последњу недељу овогодишњег Калеидоскопа културе, посвећену књижевности, отворило је предавање намењено родитељима деце узраста од шест месеци до седам година. Уз практичне савете педагошкиње Олгице Пушић Угрнов, родитељи су спознали колико је читање важно за развој детета, на шта да обрате пажњу приликом избора књиге, као и на који начин да понуде детету књигу. Открили су како да се књигом играју, а да са друге стране науче дете да књига није играчка.
- Мислим да је јако битно да се манифестације као што је Калеидоскоп културе одржавају. Прво као што је моје предавање било осмишљено да повеже више аспеката развоја, јер мислим да једино на тај начин можемо да правимо и градимо целовиту личност, исто тако мислим да само кроз различите врсте уметности, њихову интеграцију и прожимање можемо говорити о неком естетском васпитању деце - рекла је Олгица Пушић Угрнов.
Исте вечери најпознатија српска ауторка књига за децу и младе, Јасминка Петровић, чија су дела преведена на готово 30 језика, али и адаптирана за представе и филмове (филм „Лето када сам научила да летим”), дружила се са најмлађом публиком у Културној станици Млин.
- Диван је назив Калеидоскоп културе и потпуно се уклапа у цео концепт. То слободно могу да кажем као неко ко је некада радио у маркетингу. Мислим да су дивне све те вештине и све те креативности и ја некако дубоко верујем да све што деци понудимо занимљивије садржаје да ће они више уживати, мање бити на телефонима, и једноставно једног дана умети да одаберу. Ствар избора је много важна јер ви њима дајете понуду да се они опробају у разним неким гранама уметности и да они када одрасту, без обзира чиме се баве, могу бити или добри креативци или добри конзумери. И једно и друго је много важно јер деца тако развијају свој став и развијају креативно мишљење - закључила је Јасминка Петровић.
Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.
А.Брзак
