Изложба ће бити одржана од 26. августа до 18. септембра у у више простора у Београду, Галерији Гете института, Уметничком простору У10 и Новој галерији визуелних уметности НГВУ.
Јосеф Бојс је занимљив посебно кроз развој аспеката и кључних појмова нове уметности, као што су директна демократија, социјална скулптура и социјална пластика, његове познате тезе да је сваки човек уметник, концепта проширени појам уметности, револуција то смо ми, и низ других. На изложби посвећеној Бојсу у галерији Мењачница Гете института биће изложене фотографије, графике и мултипли из личне колекције Карла Хајнца Руменог и Мангелосови радови из колекције Фонда Илија&Мангелос и приватне колекције из Загреба. Карл Хајнц Румени, важан колекционар Бојсове уметности, потврдио је организаторима да су на располагању за изложбу 40 сигнираних графика и мултипла, 45 сигнираних плаката, 50 сигнираних поштанских дописница и позивница као и 20 сигнираних каталога-књига.
Однос уметничког легата Бојса и Мангелоса са савременом уметничком сценом у Србији биће тема дела поставке у просторијама галерије У10. Тај однос биће пропитан кроз радове одабраних савремених уметника Сање Латиновић, Слободана Стошића, Надежде Кирћански и Луке Цветковића, који ће специјално за ову изложбу продуковати нове радове инспирисане трагом два велика уметника – Бојса и Мангелоса. На тај начин ће импулс о могућим одговорима који је легат рада Бојса и Мангелоса доћи директно од уметника. У просторијама галерије НГВУ биће изложени неки од оригиналних радова Мангелоса, неке од вредних мултипли Бојса, а свакодневно ће се емитовати филм о Мангелосу у продукцији ХРТ-а под називом „Једно дјело“ аутора Евелине Турковић и Ане Марије Хабјан.
Поред изложбе, поводом овог јубилеја биће организован и пратећи програм с округлим столовима, предавањима, пројекцијама филмова и ТВ емисијама. Карл Хајнц Румени, колекционар који за ову изложбу позајмљује Бојсова дела, одржаће предавање „О колекцији и личним искуствима у односу са Бојсом”. Такође, изложбу ће пратити разговор о уметницима са Биљаном Томић и Јерком Денегријем у просторијама Гете института. Промоција студије о историјској авангарди под називом „Црвени хоризонти“ Дејана Сретеновића такође ће бити одржана као пратећи програм изложбе, у сарадњи са Зораном Пантелићем, док ће у библиотеци Гете института бити приказан филм о Јозефу Бојсу.
Утицај на уметнике из наше средине
Бојс је остварио значајан утицај на уметнике из наше средине. Уметници тзв. Нове уметности седамдесетих сусрели са Бојсом у Единбургу 1973, на наредне године је он прихватио позив Биљане Томић да учествује на Априлским сусретима у СКЦ у Београду. Зоран Поповић је у Единбургу 1973. снимио филм “Јозеф Бојс, дванаесточасовно-предавање: посвећено Анахарсису Клоцу” који је први пут у Београду приказан 2016. Сусрету у Единбургу присуствовали су и Марина Абрамовић, Раша Тодосијевић и Гергељ Урком који су касније постали истакнути представници савремене уметничке сцене региона. Уметници из овог региона су студирали на Академији уметности у Дизелдорфу, а немачки боравили и излагали у Београду и Загребу.
Иако се Мангелосови радови налазе у колекцијама Тејт Модерна, Моме и Карнеги мусеума, у нашем региону није опсежније представљан. Његови радови за нашу средину су значајни као почеци негирања традиционалне уметничке форме. Попут Бојса, Мангелос привремено прихвата дух и идеје Флуксуса (кроз рад унутар групе Горгона 1959-1966.) који касније напушта, те захтеве за новом уметношћу исказује кроз манифесте: најпре мануелно израђене а нешто касније, током 1970-их исписане хладним стилом концептуалне уметности. Као критичар, сада већ историјским текстом „Априлске тезе“ поставља основе те нове уметности у нашем региону, прогласивши акцију и процес као основни садржај и резултат уметности.
У оквиру сарадње са Гете институтом у Сарајеву у Загребу, изложба ће се након Београда у нешто измењеном облику приказати и у Музеју савремене умјетности у Бања Луци и у Музеју сувремене умјетности у Загребу. Кустоси и сарадници београдске изложбе су др Ивана Башичевић Антић, др Селман Тртовац, тим У10, и тим НГВУ. За визуелни идентитет плаката изложбе побринуо се Славимир Стојановић Футро.
Н. П.
