Та промена десила се у склопу пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“, односно Дочека, који је јединствен у Европи. Као такав, Дочек се истиче и као један од најважнијих програмских легата тог пројекта, уз недавно завршени Калеидоскоп кутлуре.
И један и други, постали су бренд града, а судећи по последњем Калеидоскопу културе, бренд који је надмашио сва своја претходна издања и који наставља да се развија.
Како је Дочек постао препознатљиви бренд града и од „најлуђе ноћи“ постао уметнички концепт који привлачи велики број, не само грађана Новог Сада, већ и туриста?
Препознат на европском нивоу
Као јединствена уметничка прослава, како се описује, Дочек је и пре године титуле Европске престонице културе, већ, уз Калеидоскоп културе и мрежу културних станица, добио Награду за најбољи европски тренд бренд у области културе. Тиме је Дочек већ тада добио признање за свој квалитет и иновативност, а Нови Сад се нашао раме уз раме са великим градовима из Западне Европе као што су Париз, Минхен, Осло, Берлин и други. Захваљујући Новом Саду, Србија се нашла у друштву четири западноевропске земље које су, од како се награде додељују, имале своје представнике међу добитницима – Немачке, Француске, Италије, Норвешке.
У жестокој конкуренцији за најпрестижнију европску награду у области културе нашло се 110 организација, институција и културних установа из Немачке, Аустрије, Швајцарске, Белгије, Белорусије, Француске, Израела, Литваније, Русије, Србије и Холандије. Управо тако, Дочек и Калеидоскоп културе су се и пре него што је година титуле уопште почела, позиционирали као брендови града, по којима је Нови Сад јединствен у целој Србији, па чак и у региону и Европи.
Већ наредне године, Дочек се нашао и у номинацији за најбоље европске фестивале 2022. у дванаестом издању Европских фестивалских награда (European Festival Awards), уз фестивал „Вила“ и програм „Заставе будућности“, оба реализована у оквиру Европске престонице културе.
Тако је Нови Сад, налик на шкотски Единбург препознатљив по уметничким фестивалима, један од ретких градова чији су фестивали, по први пут номиновани за Европске фестивалске награде, понудили нову уметничку вредност, али и нове праксе организације, реализације и одрживости таквих догађаја.
Препознат међу Новосађанима
У склопу пројекта Европске престонице културе, новосадски стручњаци, односно истраживачи са Универзитета у Новом Саду, поставили су нове стандарде у истраживању, бавећи се детаљном анализом читавог пројекта, о чему је „Дневник„ већ писао почетком ове године.
Управо та анализа, која је обухватила најразличитије циљне групе у Новом Саду, показала је да је Дочек, уз Калеидоскоп културе, најпосећенији догађај који је произашао из пројекта Европске престонице културе, као и најпрепознатљивији код грађана и грађанки.
Као најдоминатнији разлози за посету, истакао се пре свега квалитет програма, извођач по укусу посетилаца, приступачна цена, као и прилика да се види и чује нешто ново и другачије.
Шта је разлог за такве резултате
За такве оцене публике, разлога је сигурно много, и субјективних и објективних, међутим, оно што би се сигурно могло издвојити као разлог који привлачи толики број људи, а и награде, јесте јединствен концепт на ком се Дочек заснива. Ако бисмо разложили шта све чини тај јединствен концепт то је најпре истицање културне разноликости и богатог културног наслеђа које Нови Сад има и на којем се заснива.
Две Нове године, два календара – 31. децембар и 13. јануар, по грегоријанском и јулијанском календару, али и обележавање године по старом српском календару. Затим, неговање два писма – ћирилице и латинице, али и две врсте уметности – извођачке и визуелне.
Због овог последњег, организатори су истицали како је читав Дочек заправо аудио-визуелно искуство, јер су концерти претворени у сценски спектакл, захваљујући бројним визуелним уметницима и њиховим радовима. У томе се посебно истиче последњи Дочек, 2023. године, када је Нови Сад био једини град који је у Нову годину ушао са чак три несвакидашње изложбе инспирисане великим српским научницима светског ранга – Милевом Марић Ајнштајн, Милутином Миланковићем и Николом Теслом.
Уз све то, Дочек је кроз све ове године, спајао и локалне, националне, европске, регионалне, па и светске уметнике, од којих су неки први пут били у Србији.
Уз интересантан концепт који привлачи пажњу, успешност Дочека огледа се и у самим локацијама – позоришта, цркве, културни центри, мрежа културних станица, а неке од њих су први пут отворене у такву сврху за публику, односно за потребе културе. Српско народно позориште, Новосадско позориште, Позориште младих, Синанога, Црква имена Маријиног (Катедрала), Раднички дом, Железничка станица, мрежа културних станица, Културни центар Новог Сада, СКЦНС Фабрика, Студио М, Градска концертна дворана и друге локације.
Уз то, Подграђе, које је и обновљено у склопу пројекта Европске престонице културе, постало је локација за Дочек 31. децембра и тако после неколико деценија на Тргу, Нова година је добила потпуно нови угођај у Новом Саду, који су грађани радо прихватили, судећи по броју људи на претходна два Дочека.
И. Јапунџа
