Због значаја великог лирског песника српске књижевности Бранка Радичевића, Покрајинска влада подржала је иницијативу Карловачке гимназије за обележавање овог важног јубилеја. У раду Одбора учествоваће представници републичких и покрајинских институција, локалне самоуправе, факултета, научних института, Српске православне цркве, установа културе и других установа и организација.
Бранко Радичевић, један од најзначајнијих песника српског романтизма, рођен је 1824. године у Славонском Броду, а умро је 1853. године у Бечу. Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу, и сва та места чувају драгу успомену и живо сећање на нашег великог лиричара. Ипак, Сремски Карловци, Карловачка гимназија и Стражилово заузимају привилеговану позицију, утемељену у Бранковој поезији и поеми „Ђачки растанак“, па су отуда песникови посмртни остаци и пренети на Стражилово пре 140 година.
Прве стихове Радичевић је написао док је похађао Карловачку гимназију, а како је био следбеник Вука Караџића, прву књигу песама је објавио на чистом народном језику у духу европског романтизма. С његовим стваралаштвом су у националну књижевност први пут ушле песме са изразито лирским мотивима и расположењем. Како у погледу језика, тако и у погледу версификације, поезија Бранка Радичевића је означавала велики напредак у српској књижевности.
За чланове Одбора за обележавање јубулеја именовани су: потпредседник Владе Републике Србије и министар културе Маја Гојковић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић, председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, управник Народне библиотеке Србије др Владимир Пиштало, председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић, председник Општине Сремски Карловци Александар Стојкечић, директор Карловачке гимназије Бранко Стојков, ректор Српске православне богословије Светог Арсенија протојереј ставрофор Јован Милановић, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански“ Ненад Шапоња, директор „Бранковог кола“ Ненад Грујичић и председник Скупштине Вукове задужбине проф. др Бошко Сувајџић.
