Када је по серијалу снимљена изузетно гледана ТВ серија „Окружен мртвима“, Киркман је постао профитабилна звезда. Тај успех је, наравно, „погурао“ и друге Киркмане серијале - „Изгнаника“ (по коме се такође снима ТВ серија), „Супер диносауруса“ и „Непобедивог“. Због свега тога Киркманов нови стрип „Песма заборава“ из 2017. године дочекан је са великим интересовањем и очекивањима; реакције критике и публике углавном су позитивне па се може говорити о својеврсном хиту, односно бестселеру у оквиру корпорацијског стрипа који је, пре свих у свету, стигао до домаћих стрипољубаца захваљујући агилној „Чаробној књизи“.
Међу пар јунака приче најважнији је Нејтан Кол који је себи доделио изузетан задатак - он из Заборава враћа изгубљене људе. Наиме, десет година раније из званично непознатих разлога део Филаделфије са око 300.000 становника нестао је у Забораву, паралелној димензији коју настањују сваковрсна чудовишта. Влада је најпре организовала акције спасавања људи из Заборава али је тај подухват фактички угашен. Само још Нејтан, опремљен специјалним „геyетима“, одлази у соло специјалне мисије иако су оне све ређе успешне. Они које врати у нашу стварност нису увек тиме одушевљени: једни пате од „посттрауматског стреса“ а други се тешко привикавају на „обичан“ живот јер су се већ колико-толико прилагодили Забораву. Нејтан, међутим, наставља путовања упркос противљењу сарадника и државних институција јер, у ствари, тражи брата Еда, у нормалном свету проблематичног типа (док Нејтена сви сматрају генијем). У Забораву Ед предводи организовану групу која успешно опстаје у непријатељском окружењу тако да је Ед у промењеним околностима нашао себе и своје место у друштву. Нејтен налази брата и покушава да га врати у „стару реалност“ говорећи да се она променила. Ед пристаје да то провери и браћа се враћају али - и ту почиње прича из другог тома кога чине епизоде 7 - 12 (објављиване као такве у месечним свескама).
Наравно, ствари су се, док је Нејтен био одсутан, поприлично промениле - али не на боље, па он пада у руке власти и признаје да је његов неуспели експеримент изазвао нестанак дела Филаделфије! Еда, пак, муче проблеми разрешења старих емотивних тегоба. У вратоломној авантури пуној јурњаве и борбе са монструмима али и сукоба са полицијом, Нејтен ће, уз помоћ своје девојке, отети бинарни ланчани генератор са намером да исправи своју грешку али Ед, који верује да је Заборав бољи свет за праве људе, у Заборав шаље још један део града. До краја ће се барем ова грешка исправити а браћа измирити и свако ће остати у свету у коме жели да буде док власт престаје да прогања Нејтена. Но, после „хепи енда“ следе две странице на којима интелигентно чудовиште, у простору који личи на свемирски брод или лабораторију, мучи разапетог човека што, наравно, значи да прича није завршена већ да се изнова заплиће...
„Песма заборава“ варира стандардну тему научне фантастике - (зло)употребу науке у рукама опсесивног (или лудог) научника; сетимо се да један од темеља модерне научне фантастике, роман „Франкенштајн“ Мери Шели управо промишља овај проблем. Ништа мање важна је и тема опстајања људске насеобине у другом, страном непријатељском свету - овог пута Забораву - односно изградње друштва које је боље од оног на „старој“ Земљи. Ове теме, пак, позорница су за заплитање и разрешење прастарог проблема сукоба између браће а што даје људску дименцију читавом замешатељству. Киркман постепено открива коцкице које решавају неке од кључних проблема додајући, кад разреши једну дилему, нове и нове заплете. Оваква приповедачка „методологија“, пажљиво дозирана-распоређена у двадесетак страна сваке епизоде, успешно функционише и „вуче“ читаоца напред. Киркманови јунаци, с друге стране, нису инстант хероји, несигурни су, збуњени и затечени ситуацијама, колебају се и одлажу коначне одлуке мада су, чини се, жене храбрије и одлучније.
Де Феличијев цртеж свесрдно подупире одмак стрипа од препознатљиво-конвенционалног стрипа. Уместо лепих и испегланих он редовно црта наборана, умазана, намрштена и забринута лица; чудовишта из Заборава нимало не личе на „конфекцијске“ моделе из популарне културе (са много канyи и зуба). Отуда стрип одише необичном, одмакнутом атмосфером коју нестандардни колор потцртава дајући читавој причи већу дозу зачудности - и атрактивности - него што би је имала да је рутинско-шаблонски исцртана и обојена.
Илија Бакић
