Злакуско лончарство уписано на Репрезентативну листу Унеска

БЕОГРАД: Злакуско лончарство уписано је данас на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, и тако постало четврти елемент на овој Унесковој листи из Србије, саопштило је Министарство културе и информисања.
Zlakusko lončarstvo  Foto: Tanjug/ kultura.gov
Фото: Злакуско лончарство  Фото: Танјуг/ култура.гов

Одлуку о упису Злакуског лончарства донео је Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на 15. заседању које је одржано онлајн јуче и данас.

У Одлуци се наводи да се израда злакуске лончарије односи на знања и вештине у вези са израдом керамичких посуда на ручном колу техником зидања, намењене за термичку обраду хране, које се користе у домаћинствима и ресторанима широм Србије.

Израђене су од глине и калцита, чија су налазишта у непосредној близини села Злакуса, у западној Србији, код Ужица.

Знања и вештине израде се углавном преносе унутар заједнице, најчешће у оквиру самих породица, учешћем и радом са искусним занатлијама и представљају важан израз идентитета његових носилаца.

Ђорђевић: Злакулски лончари очували занат прадедова

Упис злакуског лончарства на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа резултат је вишедеценијског преданог залагања самих злакуских лончара да очувају занат својих дедова и прадедова, казала је данас Танјугу Биљана Ђорђевић, шеф одељења за архивску и документарну грађу Народног музеја у Београду.

Ђорђевић се, као истраживач традиционалних технологија керамике, бавим злакуским лончарством већ 30 година.

"Ни моје колеге ни ја не бисмо могли да учинимо ништа даље од истраживања и писања стручних и научних радова и публикација, да није било чврсте решености самих носилаца и предлагача, злакуских лончара и Удружења лончара Злакуса да истрају у својој намери", каже Ђорђевић.

Како наводи, према локалном колективном сећању настојање злакулских лончара да очувају занат својих дедова траје већ више од 300 година.

"Овај процес помогли су свестрано стручњаци из области етнологије, етноархеологије и антропологије. Сви они су тимским радом, прво истраживањима, започетим још давне 1936. године, потом уписом злакуског лончарства у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије 2012. године, а затим и перманентном сарадњом са Удружењем лончара Злакуса, довели злакуско лончарство до могућности да оно буде препознато на интернационалном нивоу и уписано на Унескову Листу репрезентативног наслеђа човечанства", казала је Ђорђевић.

Истакла је да је овај изванредан успех злакуских лончара резултат и дугогосишње подршке локалне самоуправе, односно Града Ужица, и Министарства културе и информисања, које је подржало бројне пројекте Удружења у циљу постизања одговарајућих стандарда заштите и одрживости злакуског лончарства.

 

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести