"Кроз богату и динамичну историју српског стрипа, изложба води од корена визуелног приповедања у српској култури до модерног облика. Ова историја је представљена кроз рад угледних и надарених твораца, кроз теме у распону од хумористично–карикатуралних до прича већих од живота", наводи се у најави изложбе, која ће пред француском публиком бити до 30. августа.
Поставка, која је своју премијеру имала лане у оквиру пројекта Нови Сад - Европска престоница културе, тематски покрива век и по девете уметности у Србији, и то кроз шест сегмената: Платинасто доба (1860–1931); Златно доба (1932–1941); Сребрно доба (1952–1970); Бронзано доба (1971–1990); Гвоздено доба (1991–2011) и Силицијумско доба (данас). Будући да је оригинална изложба обухватила, између осталог, чак 706 великих репродукција табли стрипова, није било реално да цела буде пренета у Град светлост, већ је направљена својеврсна селекција унутар сваког од тематских оквира.
У Културном центру Србије у Паризу тако су представљена 144 панела, који илуструју развоје омиљених жанрова и уметничких ниша српских аутора, али са превасходним акцентом на епску поезију, народне приче и историјске догађаје. Иницијатор пројекта и концепта изложбе је Ненад Савин, аутор пројекта и научно–истраживачке методологије и главни кустос је Зоран Стефановић, док је уметнички директор, ликовни кустос и главни продуцент Ђула Шанта.
М. С.
